- У години смо када правимо пресек нашег 75. годишњег доприноса генерација запослених „Ваљаонице бакра Севојно“ нашем друштву. Занимљива статистика фабрике бележи да је укупно произведена количина производа од бакра и бакарних легура за протеклих 75 година 2.250.000 тона што је еквивалент тежине 222 Ајфелова торња. Када ову количину претворимо у бакарне цеви са њом бисмо могли обмотати земљину куглу 140 пута. Уколико бисмо укупну производњу од 2.250.000 тона претворили у површину производа од бакра и легура бакра, била би то огромна бакарну плочу, иста би покрила урбани део града Београда или 52 фудбалска стадиона. Утоварена у шлепере претворила би се у колону шлепера у дужини од 2.766 километара што је раздаљина од Ужица до Мадрида. Заиста импозантна производња уколико је прикажемо на овај интересантан и неуобичајен начин – наводи за „Вести“ генерални директор севојничког гиганта Драган Суботић који је цео радни век у „Ваљаоници бакра“ прошавши пут од економисте-приправника до првог човека фабрике на чијем је челу две деценије.
Фабрика сте која је издржала много тога, промену назива неколико држава, политичких система, економских недаћа, шта је кључно за њено трајање седам и по деценија?
Данас је добро стање у фабрици и у години јубилеја желимо да афирмишемо наше резултате. Период шездесетих и долазак Влајка Брковића до 1973. године је период великог успеха са становишта стандарда запослених и инвестирања. Донета је стратешка одлука о финансирању градње „Ваљаонице алуминијума“. Влајковим одласком дошло је до кризе у руковођењу и менаџменту. Фабрика успева да стабилизује одређене сегменте, али остају неуралгичне тачке и поделе у колективу. Севојнички брод плови не тако развојно, али са аспекта производње и запослености резултати су позитивни. Тако је било до краја осамдесетих, а онда стижу деведесете и распад земље, ратови, хиперинфлација, блокада, санкције. Мало људи зна да цени и поштује наше напоре да одржимо континуитет производње у овом тешком периоду.
Колико сте као фабрика тада били надомак амбиса?
Када сам дошао на чело „Ваљаонице бакра“ крајем 1995. године фабрика је била на рубу стечаја. То је било реално, јер ако дишете са 10 посто капацитета плућа не можете нормално функционисати, често ни преживети. Уколико вам кажем да је фабрика у том периоду имала 3.300 запослених и да је максимално хиљаду радило, док за 2.300 радника није било посла, а примало су 85 или 65 одсто зараде зависно од прописа, без могућности отказа са социјалном компонентом у колективу, можете замислити колико је било тешко. Уместо улагања у развој и потребне инвестиције уложили смо 15-20 милиона долара у „преживљавање и социјалну демагогију“. То нам је био најтежи период. И данас као некада са великим поштовањем улазим у ову фабрику и мислим да поготово старије генерације имају исти осећај. Управо та приврженост и оданост „Ваљаоници бакра“ била је кључна у кризном периоду. Није ме интересовао ни статус, ни плата већ само једно – да не будем човек на челу колектива који се урушава знајући какав је то бренд заУжице, Златиборски округ и Србију. Та невероватна енергија, снага, воља, жеља нас запослених је превладала да преживимо тешко време.
Кажете да су та три дана пред Нову годину 1995. била немогућа мисија, зашто?
Изабран сам за генералног директора 25. децембра 1995. године. Производња је била 10-15 одсто капацитета, фабрика у блокади са нереалним могућностима за исплату зарада које су касниле шест дана. Долазим на позицију директора, зараде неисплаћене, нити их има на видику. Дакле, ја сам тај човек који први у историји „Ваљаонице бакра“ треба радницима да саопшти, и то пред Нову годину, да немају плату. Само та три дана која сам преживео почевши од деблокаде рачуна и стварања услова да се исплати зарада 29. децембра 1995. довољно је материјала да напишем књигу. Немогућа мисија, неко би рекао, али знате како је код нас Срба - не постоји ништа што није могуће.
Шта је било кључно за стварање нове перспективе, које одлуке?
Никада нисмо били сарадници и миљеници политике у периоду о коме говорим и нисмо имали неку велику подршку институција и државе. Биле су то више силе и ненормално време за пословање. Али увек морате имати идеју. Једном је то био кредит од YУ банке, два ипо милиона долара за сировину, други пут позајмица пет милиона марака од продаје „Телекома“ и то су били бај-пасови. Али, имали смо формулу која нас је извукла из тешког периода, а то је сарадња са „Ист поинтом“ и Зораном Дракулићем која је била кључна да створимо перспективу. Инвестирање од 30 милиона евра и развој тржишта са „Ист поинт“ инфраструктуром су биле оазе спаса и кроз стратешко партнерство дошли смо до 2004. године када смо приватизовани као прва од 50 фирми која је скинута са списка за реструктурирање. Приватизација није била лака, али је била неминовност. Решавати питање (пре и после приватизације) 2.200 људи је било тешкопитање, али смо га завршили коректно кроз социјални програм без иједнетужбе радника који су добили отпремнину кроз социјални програм.
У периоду управљања фабриком од стране фондова уочавате неуралгичну фазу у којој не желите да учествујете...
Током 2010-2012. године са фондовима је било проблематично, разишли су се са „Ист поинтом“ нису били спремни да подрже „Ваљаоницу“ која је била колатерална штета дешавања у „Ист поинт холдингу“. Као директор, 17 година сам до тада био у функцији раста, развоја и перспективе фабрике, али дошло је до проблема у комуникацији. Видео сам да су се изнад “Ваљаонице” надвили црни облаци и као што сам молио Бога 1995. године да не будем човек који затвара врата фабрике, ни тада нисам хтео да учествујем у њеној стагнацији-урушавању.
Шта се дешава доласком новог већинског власника у Ваљаоницу?
У фабрику сам се вратио 2021. године и имао задовољство и срећу да већински власник „Ваљаонице бакра“ буде Деско Никитовић, наш земљак из ужичког краја, који је живео 30 година у Америци и 12 година био српски конзул у Чикагу и који има изузетну друштвену одговорност према локалној заједници и запосленима. У погледу концепта раста и развоја фирме смо се сложили и мислим да је то један од фактора да будемо на правом путу.
Са каквим сте се глобалним економским изазовима као фабрика тада суочили?
Ситуација на глобалном тржишту није била ни мало наивна и лака, руско-украјински и израелско-палестински рат, енергетска криза, санкције Русији повећале су цене инпута у Европи и код нас...Долази до смањења куповине производа на западном тржишту, посебно на нама значајном немачком тржишту. Али захваљујући диверсификацији наше производње и коришћењу производа за више делатности (металопрерађивачку, електро, грађевинарство, војну, саобраћајну индустрију) успели смо коректном пословном политиком и јединством Надзорног и Извршног одбора, директорског колегијума, свих запослених да остваримо много тога позитивног.
Какви су конкретни пословни показатељи у посматраном периоду?
У протекле четири године успели смо; да вратимо 24 милиона евра кредита и платимо 6 милиона евра камата, инвестирамо 18,8 милиона евра и да производњу и реализацију у односу на 2020. годину повећамо за 20 одсто што није скромно с обзиром на глобална кретања. Желим да истакнем да смозараде повећавали 8,7 одсто на годишњем нивоу до 23 одсто у претходној години. Она је данас са посебним уговорима износи 115.000 динара нето. Регрес, накнада за Нову годину, Божић и Васкрс износе 155.000 динара, односно више него што износила 13. плата. Посебно сам задовољан што смо у претходне четири године остварили нето добит од 40,6 милиона евра, а од 2022. године ушли у зону опорезиве добити и по том основу је плаћено око 6,6 милиона евра до данас. Биланс стања, вредност имовине предузећа 2020. године је 69, а протекле 120,4 милиона евра што је повећање од 51,4 милиона или 75 одсто. И следећи показатељ говори о успешности, а то је да су нам трошкови амортизације пре четири године били 1,2 милиона, а протекле 2,8 милиона евра што је повећање 133 одсто и фактички значи улагање у имовину предузећа.
Ушли сте у амбициозни инвестициони циклус који је вредан 50 милиона евра. Шта би се десило уколико инвестиције изостају у фабрици која је један од највећих српских извозника?
Металопрерађивачка фабрика попут „Ваљаонице бакра“ тражи стално инвестирање. По мојој процени без 5 милиона евра на годишњем нивоу у континуитету фабрика губи дах, квалитет и конкурентност, а после пар година и корак на светском тржишту. У периоду 2011-2021. имали смо недовољно инвестиција и дошли у ситуацију да морамо интензивније да инвестирамо и надокнадимо изостанак из претходног периода. Мислим да производња од 30.000 тона бакра није врх већ почетак раста и развоја ВБС.
Шта обухватају ове велике инвестиције у ливници, ваљаоници и пресаоници?
Ливница са капацитетом и начином рада тренутно је ограничавајући фактор производње са 48-50.000 тона одливака што нам омогућава максималну производњу 30.000 тона производа. Морам се похвалити да смо купили опрему Фабрике бакарних цеви у Мајданпеку коју ћемо имплементирати у ливницу и пресаоницу. Са пећима ћемо подићи капацитет ливнице, а опрема из Мајданпека ће нам побољшати ниво производње цеви. Потребна нам је и трафо-станица због капацитета електричне енергије за додатну потрошњу. Са италијанским партнером и „Институтом за рударство и металургију Бор“ разматрамо питање вентилације, односно отпрашивања у ливници што је еколошко питање, али пре свега питање услова рада. У делу припреме сировина набавили смо пакетир пресу и грајфер, маказе за сечење катоде и секундарних сировина, монтиран је нови кран, радимо на постављању две ИАС пећи које ће знатно повећати топионичке капацитете. Када то завршимо ниво одливака ће бити 100-120.000 тона и створиће се услови за дуплирање производње. Тренутно највећа улагања су у погон ваљаонице.
Уговорили смо две пресе за производњу чанчета од немачких добављача са роком испоруке за 16-18 месеци. Радимо реконструкцију и модернизацију ЕБНЕР пећи као и нове пећи Б7/12, набавку равналице за дебеле лимове до 5 мм и 4 метра дужине. Уважавајући повећање капацитета у ливници, у ваљаоници ће са садашњих 1500 тона бити омогућена производња од 3000 тона месечно. У пресаоници смо поставили модернизован ВНЦ уређај за производњу капиларних цеви. Имплементирана је и нова линија за предизоловане цеви. Набавили смо и шпиц машину АВС 63 за шпицање цеви до 110 мм спољни пречник. Са садашњих 700-800 тона планирамо минимум 1500 тона , и све поменуто значи дуплирање производње “Ваљаонице бакра” са садашњих 30.000 на 50-60.000 тона годишње..У ФЕМОД-у – машински погон, у завршној фази је реализација програма „Нова алатница“. Значајно је истаћи да радимо и на реализацији реконструкције и технолошког унапређења постројења за прераду отпадних и технолошких вода (неутрализација) као и на раздвајању отпадних вода са манипулативних површина. Ова два пројекта су услов за добијање интегралне дозволе.
Шта би то значило за извоз фабрике и платни фонд?
По садашњим ценама бакра то значи са садашњих 250 милиона реализацију од 500 милиона евра и дуплирање вредности прераде на 100 милиона евра из које се покривају сви трошкови ван метала укључујући и зараде. Изнете процене можда делују превише оптимистички, али ми смо у ову утакмицу ушли и нема одступања. Бакар је био и остаће метал будућности уз широку примену посебно у новим технологијама.
Колико ћете пажње посветити зеленој енергији у будућем развоју ваљаонице?
Већински власник Деско Никитовић доста је живео у Америци где су услови функционисања компанија другачији и жели да добар део тих искустава пренесе код нас. Питање зелене енергије један је од приоритета “Бакра” попут текуће производње. Смањење емисије угљен диоксида, проблем отпада и постављање соларних панела су нам приоритети. Имамо два хектара земљишта и планирамо откуп још два хектара од грађана Севојна за ове потребе.
Где ће све бити постављени соларни панели?
У првој фази соларне панеле ћемо постављати на хали танкозидних, месинганих цеви и на простору од 3-3,5 хектара свог и купљеног земљишта а у другој на главној хали. Када то урадимо имаћемо капацитетдо 16 мегавата производње електричне енергије што ће бити до 20 одсто наших потреба. Са фабричким парком који је један од најлепших у Србији, соларима, реконструисаном инфраструктуром „Ваљаоница бакра“ ће изгледати велелепно како то и заслужује.
Каква је сарадња ваљаоничких синдиката са пословодством, колико фабрика запошљава радника?
„Ваљаоница бакра“ има три синдиката и унутар фабрике изузетно сарађујемо. Урадили смо колективни уговор који је пример за металце, па можда и добар пример за Општи колективни уговор. Синдикална права и обавезе су за нас приоритет. “Ваљаоница бакра“ има око 1.200 запослених, а поред материјалног фокус фабрике у наредном периоду биће много више безбедност и заштита на раду. Примили смо 389 нових радника, али је и ,углавном природним одливом, отишло у пензију и другим поводима 263 радника. Интересантна је чињеница да је у 75 година рада фабрике кроз компанију прошло 14.764 лица. Додатно, просечна старост запослених данас је 47,5 година а просечан укупан стаж 21,8 година.
Фабрика сте која је деценијама жила куцавица овог града која пуни ужички буџет. У чему вам је потребна подршка локалне самоуправе Севојна и града Ужица?
Желимо трећу траку и кружни ток код уласка и изласка из фабрика у Севојну. Између смена суочавамо се са невиђеним притиском аутомобила и мислим да ови саобраћајни проблеми нису решени на адекватан начин. Затим питање бесцаринске зоне која је на 40 ари мала и неадекватна. Решавање проблема Соколске улице и моста преко Драгићевића потока (ради побољшања саобраћајне везе између фабричог паркинга и центра Севојна) као и његово одржавање у сарадњи са локалмом самоуправом и Србија водама. Дугорочно решавање позиције стадиона према раније утврђеном Детаљном урбанистичким планом.
Шта је предност „Ваљаонице бакра Севојно“ на светком тржишту, знамо да 87-90 одсто производње извозите у Западну Европу и Америку?
Мало фабрика у свету има тако широк асортиман као „Ваљаоница бакра“, ваљане, вучене производе, бакар, месинг... Мало је фабрика где купац као код нас може да дође и да на једном месту задовољи потребе нашим производима. Друге фабрике у свету углавном су специјализоване за неки вид ових производа. Однос који смо деценијама градили са купцима и добављачима је однос искреног поверења. На прослави јубилеја 9. јуна позваћемо наше партнере, а међу њима ће бити и они са којима послујемо више од пола века. „Ваљаоница бакра“ је део светске економије, јер се на светском тржишту не опстаје уколико немате коректне односе и тржишно прихватљиву понуду партнерима. Као домаћини веома се радујемо доласку наших дугогодишњих партнера.
Обележавање јубилеја 75 година „Ваљаонице бакра“ трајаће током целе године, очекује нас Породични дан на стадиону ФК Севојно и још много манифестација, културних, музичких и спортских догађаја. Каква је ваша порука поводом значајне годишњице „Ваљаонице бакра“?
Растао сам и васпитаван у времену када је „Ваљаоница бакра“ била бренд, а добити посао у њој понос, част и ствар престижа. У једном периоду услед више силе то је девалвирано. На путу смо да све то вратимо „Ваљаоници бакра“ и да засија пуним сјајем са перспективом за младе, могућностима за напредовање и добрим стандардом запослених. Увек смо били и остаћемо друштвено одговорна компанија. Наш слоган за јубилеј је „Ваљаоница је срце града Ужица“ и уверени смо да ће њено срце куцати и за генерације младих које тек долазе.
Učitavanje komentara...