Почела је 27. Међународна колонија уметничке керамике „Злакуса“ у простору галерије „Рефлектор“ у згради бивше касарне у Крчагову у Ужицу која је окупила десет уметника, академских сликара – керамичара, двоје из Бугарске, један из Канаде и седморо из Србије.
До сада је у колонији стварало више од 400 уметника из 38 земаља. Наредне године више од 800 радова насталих на колонији коначно ће бити смештено у Галерију керамике која ће бити саграђена у оквиру пројекта „Престоница културе – Ужице 2024“
Уметници ће десет дана стварати своја уметничка дела у техници старој вековима коју и данас користе мајстори, грнчари у Злакуси, селу надомак Ужица, у изради посуђа, а која је захваљујући колонији уврштена у нове технике у савременој керамици под називом „Злакуса“ чија је основна карактеристика употреба дрвеног ручног точка на коме се зидањем глине помешане са млевеним минералом калцита у прецизној сразмери стварају предмети који се после природног сушења пеку на отвореној ватри на око 700 степени. Тако ће и овог пута као и током свих досадашњих колонија уметници старој технологији удахнути савремени израз кроз грађење финих спона између традиционалног грнчарства јединственог по материјалу и методу рада у овом делу Европе и савремених тенденција у уметничкој керамици. Овај технолошки процес израде керамике, сличан ономе у праисторији, свих протеклих година привлачио је уметнике из целог света на ову колонију, па их је до сада било више од 400 из 38 земаља.
Материјал за рад, глину, за уметнике је ове године обезбедио Милић Никитовић грнчар из Злакусе. Колонију су од почетка до данас подржавали Град Ужице и Министарство културе. Током боравка у колонији, уметници ће имати прилику да посете најзначајније туристичке локалитете града Ужица, али и Злакусу, колевку старе технике и заната којег је Унеско пре две године уврстио у нематеријално културно наслеђе човечанства чему је допринела и Међународна колонија уметничке керамике „Злакуса“ као што је и подстакла оживљавање овог заната који је пре три деценије био пред потпуним гашењем, а сада је све више, нарочито младих, који почињу њиме да се баве.
Овогодишњу колонију званично је отворила градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић, рекавши да трајање колоније скоро три деценије говори о њеном квалитету, али и о упорности академске сликаркре - керамичарке Софије Бунарџић да у различитим околностима окупља уметнике из читавог света.
- Посебно нас радује да ћемо уметничка дела настала на свим протеклим колонијама, а има их више од 800, успети да следеће године изложимо у Галерији керамике која ће бити отворена у оквиру пројекта „Престоница културе – Град Ужице“ 2024. године. Сигурна сам да ће град у оквиру овог пројекта имати шта да понуди, пре свега, грађанима Ужица, а и свим посетиоцима како са већ постојећим програмима, тако и са новим културним манифестацијама. Тако да се надамо да ће коначно после толико година бити отворена Галерија керамике у Ужицу – рекла је градоначелница Ужица истакавши и да реализација планираних инфраструктурних пројеката у оквиру пројекта „Престоница културе“ иде планираним током.
Софија Бунарџић, академска сликарка – керамичарка, ауторка пројекта "Керамика Злакуса", директорка колоније, каже да је концепт колоније исти.
- Циљ је да уметници науче технику рада зидањем, грађењем на ручном точку са глином која је већ припремљена, јер сваке године у највећем броју долазе нови уметници.
Софија Бунарџић је посебно задовољна што ће после скоро тридесет година трајања колоније, Ужице наредне године добити Галерију керамике, јединствену у Србији, у простору Градског културног центра, на месту старе стрељане. У галерији ће бити изложени радови настали на свим протеклим колонијама.
Уметница из Бугарске, из Софије, Ањифе Мустафа каже да јој је част да учествује на овој колонији у Ужицу који је диван град. Стара, античка технологија којом се ради на колонији за њу је потпуно нова, таква не постоји у њеној земљи, а истовремено, веома је интересантна и занимљива. Каже, да је глина којом ради добра, пластична и може направити све што буде замислила. Драго јој је што је добила шансу да научи нешто ново.
Ана Лазић из Ужица, завршила је Факултет примењене уметности, одсек керамика. Неколико година уназад присутна је на колонији и да помогне у организацији, али и да ствара своја дела. Према њеним речима, младом уметнику рад у колонији у складу са традицијом доста значи.
- Овде је специфична техника која се користи и иначе у изради гнчарије. То је традиционална израда на ручном дрвеном точку, с тим што ми ову технику користимо да правимо уметничка дела. То је веома леп спој традиције и модерне уметности. Мислим да ова глина пружа доста могућности, пластична је и добра тако да може да се уради доста тога што се и замисли – каже Ана Лазић.
Софија Стојковић из Ужица, керамичарка, некада и ученица ужичке Уметничке школе у којој је била на смеру грнчар који је водила Софија Бунарџић. Први пут је на колонији.
- Већ познајем глину, радила сам са њом још у средњој школи, добра је за рад, може да се уради све што се замисли, пластична је и одлична је за обраду. Рад на колонији за мене је велико значајно искуство. Битно је и дружење са колегама и размена информација, а то ће за мене значити напредак у каријери.
Стефан Тодоровић из Љубовије, завршио је средњу Уметничку школу у Ужицу, смер грнчар, а затим је уписао Факултет примењених уметности у Београду, одсек керамика. Први пут је на колонији.
- Овде размењујемо искуства, а за мене је посебно занимљиво, али и изазовно да форме које сам радио на електричном точку на факултету пребацим на уникатан начин израде. Већ сам урадио неколико радова, а планирам мало већу композицију са више елемената па ћемо видети како ће све то проћи печење на отвореној ватри. За мене је то најнеизвеснији део процеса, али и најзанимљивији, када готов производ изађе из отвореног пламена.
Тијана Јокић из Београда, са Факлутета примењених уметности, сматра да искуство које се стиче на колонији, не би требало пропустити.
- Мислим да је значајно за мој даљи рад да научим и технику која је корисна и универзална. Глина је изненађујуће одлична. Мислила сам да ћу имати доста проблема зато што се до сада нисам сусрела са глином овог састава. Међутим, показала се много боље него што сам очекивала и било ми је лакше да се навикнем на њу него на неке друге глине са којима сам радила.
Učitavanje komentara...