Стрпљење, прецизност и уметнички дар

-  У изради сваког предмета суштина је у једноставности како би се дошло до лепоте његовог изгледа. Радим накит за особе женског пола и чини ми се да муштерије поред боје, облика и форме израде  привуче још нешто поред пријемчивости оку ...  Рекла бих  да је то енергија предмета док га држе у руци, загледају или пробају – примећује Слађана Вукотић једна од ретких жена која је савладала занат обраде стакла и која сваки украсни предмет ради са доста љубави

Поред умешности и креативности у изради накита неопходно је стрпљење. Баш стрпљење, прецизност и уметнички дар у бављењу овим занатом не недостају Слађани Вукотић која и овог лета на Златибору са туристима из земље и света захваљујући својим руком напреављеним украсни предметима остварује дивне  контакте као сваки добар домаћин.  Накит који прави у себи садржи неколико старих заната. Има ту и филигранства, али доминира обрада стакла и стављање у малене рамове које у Слађиним наушницама, огрлицама, прстењу плени лепотом.  На питање откуда овај дар скромно одговара да јој се чини да је истанчан укус према стварима одувак био део ње и да сматра да је осећање за естетику урођено. Истиче да је злато као драгоцени метал у погледу вредности никада није привлачило, али злато које је руком обрађено и други накит су предмети су који  блиски њеном сензибилитету и духу. Прича нам како је пре више деценија  од једне женске особе купила накит који је ручно израђивала и како је ово познанство значило  разговор о техници обраде стакла. Био је то почетак Слађине љубави према изради накита од стакла и метала  у чему су јој драги људи пружили велику помоћ у  раду и напредовању.

• Нисам прва која овакав накит ради у нашем окружењу, то је већ радила породица “Тошанић” чија радионица је у Трипкови. Њихова уметност  и витражи познати су и ван граница наше земље и ови драги људи су ми много помогли у раду и напредовању. Између осталог користим и њихове пећи за топљење стакла да би добила жељени облик. Понекад им се придружим и у радионици радећи за себе мале комаде стакла и већ око две деценије сарађујемо – прича нам Слађана  уз повремене прекиде како би љубазно услужила једног од купаца на Златибору са којим се споразумела на одличном енглеском. Обрада стакла одвија се на 800 степени Целзијуса. Каже да је обрада стакла је стари занат и у радионици слична је обрада као када уђете у стаклорезницу.

• Имам секач за стакло и друге алате како да стакло раздвојим. Радим фузију, односно обраду стакла у пећи на високим температурама око 800 степени. На столу морам припремити све комаде, исећи обрадити  и нанети прах или ситне комадиће стакла који ће се стопити. Рад са стаклом  је читава  једна наука. Не иде свако стакло са сваким. Мора се знати шта се топи, шта може да пуца и онда не изгледа лепо. Постоји велика припрема при обради стакла пре стављања комада у пећ. Али коначан резултат је прелеп комад накита – описује нам овај сложен процес наша саговорница уз напомену да је потребно да се прође кроз тринаест радњи до коначног производа. Питамо је како је живети у Србији од овог креативног посла?

-  Само могу рећи да су многи наши путеви тешки и да је то велика храброст. Већ 24 године од прављења накита покушавам да направим своју професију и то мој избор – каже Вукотић.  Како би одржала своју егзистенцију радила је као  новинар, комерцијалиста, затим се запослила у Грчкој, а некада се бавила и манекенством носећи на модним ревијама моделе златиборских плетиља. Помагала је у нези старијих особа, чувала децу  али су је путеви одвели  у сасвим другу страну у уметност и креативан рад. Израда накита је увек била присутна и тако четврт века укључујући и настанак предузетничке радње.  Каже да због таквог избора никада није зажалила. Додаје да бављење  овим послом даје слободу и одређену врсту ширине за разлику од устаљеног начина живота.

-  У изради сваког предмета суштина је у једноставности и лепоти његовог изгледа. Радим накит за особе женског пола и чини ми се да муштерије поред боје, облика и форме израде  привуче још нешто поред пријемчивости оку. Рекла бих  енергија предмета док га купци држе у руци, загледају, пробају... Сваки предмет радим са доста љубави и поред тога што је комад некад упадљив. Уочила сам да жене имају изванредан осећај за форму и изненадим се колико умеју да процене квалитет једног комада накита – додаје на крају разговора који смо водили поред језера на Краљевом тргу саговорница “Вести” која је у креативном чину обраде стакла пронашла своју слободу.

 Разговор

Свака врста ручног рада, свака креација  је наш разговор са вишњим и ми смо као људи део његове креације. Једноставно и рад на изради накита, то је мој однос са Богом и то стање је стање благодати.

 Израз љубави

- Моји купци имају од седам до 77 година. Највише ме мотивишу осмеси муштерија. Свако ко купује накит за друге чини то из љубави и пажње према другој особи, рецимо мајци,  ћерки,  тетки,  другарици,  супружнику...

Страни гости

- На Златибору борави пуно странаца и ова врста искуства и комуникација ме радује. Трудим да да будем добар домаћин и необавезујући разговор нас оплемени. Причала сам са једном госпођом из Јерменије, и са другим купцем који је био из Енглеске дуго разговарала. Имам утисак да су ове сезоне купцима јако занимљиви медаљони на дугим ланцима као и  минђуше које израђујем.

Медијски пројекат “Стари занати у дигиталном добу” суфинансира општина Чајетина.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.