Страх запослених од губитка посла

-Очекивања да последице које носи пандемија неће изазвати веће потресе нису реални. Велика су очекивања од вакцине, али прилично је јасно да то није чаробни штапић који ће одмах решити све проблеме. Колико ће опасност трајати нико се не усуђује да прогнозира, али негативан утицај на привреду, а посебно на запослене наставиће се и у овој години-наводи Драгован Драшковић, председник Савеза самосталних синдиката за више општина Златиборског округа и члан Већа Савеза самосталних синдиката Србије

Пандемија коронавируса у значајној мери успорила је привредне активности како у свету тако и код нас а поједине секторе потпуно зауставила. Дошло је до огромних промена у привредама целог света а у многим државама па и у Србији. Покренут је Програм мера за помоћ привредним субјектима у циљу ублажавања последица и очувања радних места. Мере су дале одређене резултате, очигледно на кратак рок јер очекивања да ће пандемија стати нису се остварила, а опасност од вируса тренутно је на веома високом степену.

Чињеница је да су послодавци у претходном периоду значајне активности усмерили на одржавање производног процеса а посебно на мере у циљу заштите здравља запослених.

Веома је охрабрујуће да је степен солидарности и сарадње синдиката и послодаваца на изненађујуће завидном нивоу. Могло би се рећи да су права великог броја радника у претходној години била у „стању мировања“ у очекивањима да се живот нормализује, истакао је за „Вести“ Драгован Драшковић, председник Савеза самосталних синдиката за више општина Златиборског округа и члан Већа Савеза самосталних синдиката Србије.

По подацима које имате у синдикату, да ли је и колико било отпуштања радника у протеклој години?

Процене у Савезу самосталних синдиката Србије (СССС) су да је од почетка пандемије без посла остало око 50.000 радника и то претежно оних који су радили на „ црно“ као и радници на привремено повременим пословима. Колико ће опасност трајати нико се не усуђује да прогнозира али негативан утицај на привреду, а посебно на запослене наставиће се и у овој години. Отпуштања радника у некој већој мери на подручју Златиборског округа није било, али велики број радних места је угрожен, а у секторима који су скоро потпуно заустављени будућност им је неизвесна. Уосталом и пре кризе положај запослених био је тежак а тек сада...

Постоје ли разлике у поштовању мера у јавном и приватном сектору?

Углавном не, али послови који се обављају у доброј мери нису упоредиви. У привреди и комуналном сектору па и неким другим делатностима, рад од куће практично није могућ и упућиван је мањи број запослених, док је у државној и локалној администрацији и неким јавним предузећима ова мера у доброј мери коришћена. Такође, препорука Владе Србије послодавцима која се тиче висине зараде због одласка на боловање због корона вируса ставља запослене у ова два сектора у потпуно неравноправан положај. Занемарљив је број случајева да је у реалном сектору запосленима који одлазе на боловање због корона вируса била исплаћена зарада у пуном износу.

Колико се синдикално деловање променило због епидемије коронавируса?

На одређни начин у многим секторима појачано је учешће синдиката у решавању свакодневних проблема. Сада се посебно види колики је значај Закона о безбедности и здрављу на раду, Колективних уговора из ове области као и Одбора за безбедност у предузећима и установама где синдикат има јако значајну улогу и утицај да се донесу и спроведу многе мере које ће заштитити здравље запослених, што је био и остаје трајни задатак, независно од проблема са којима се тренутно суочавамо. Чињеница да је отежана непосредна комуникација са вишим органима нас не спречава да свакодневно пратимо актуелна дешавања, информишемо се и договарамо о мерама у најбољем интересу запослених.

Очекивања да последице које носи пандемија неће изазвати веће потресе нису реални. Велика су очекивања од вакцине, али прилично је јасно да то није чаробни штапић који ће одмах решити све проблеме. Мислим да ће у овој години доминантан бити страх запослених од губитка посла. Свакако да ће и интервенције државе у многе секторе бити додатно ограничене. Када је у питању наш Златиборски округ уверен сам да ће реални сектор као много пута до сада одолети изазовима захваљујући жилавости коју је више пута до сада испољио.  У сваком случају очекује нас велика неизвесност и погоршање материјално социјалног положаја запослених које ни до сада није било на задоваљавајућем нивоу.

Од јануара 2021. године минимална зарада је повећан са 172,54 на 183,93 динара по сату што је у нето износу више за око 2000 динара. Самостални синдикат је инсистирао на повећању у износу минималне потрошачке корпе, али то није подржано. Како то коментаришете и да ли ће ова епидемијска ситуација бити искоришћена и даље за лош материјални положај великог броја радника који су мимо закона више година на минималцу?

Јако је лоше што последњих година минималну зараду стављамо у први план уместо да се интересовање социјалних партнера усмери на значајније побољшање материјалног положаја запослених. Износ минималне потрошачке корпе од 37.000 динара далеко је од реалне потрошње трочлане породице и довољна је за пуко преживљавање. Минимална зарада по Закону о раду исплаћује се због проблема у пословању на рок не дужи од шест месеци. Изгледа да су то заборавили прво законодавци, а онда синдикати и послодавци. Таквих случајева има и у нашем окружењу. Чињеница је да минималну зараду у Србији прима око 350.000 запослених и њен износ је испод границе сиромаштва за трочлану породицу са једним запосленим.

У 2020.години поново сте изабрани за председника Савеза самосталних синдиката за више општина Златиборског округа и за члана Већа Савеза самосталних синдиката Србије. Шта су највећи изазови у овом тешком времену и који су приоритети?

Очигледно је да са проблемима са којима се суочавамо морамо навићи да радимо и живимо. По свему судећи у 2021.години очекују нас измене и допуне низа Закона из радног законодавства који се тичу радно правног статуса запослених. Искуства из претходних периода веома су непријатна јер су сваки пут радничка права значајно умањивана.  Саваз самосталних синдиката већ је послао на терен инструкције у циљу што ширег учешћа чланства да се са својим предлозима активно укључе како би нова законска регулатива побољшала нека решења која су се у пракси показала као лоша за свет рада. Посебно се то односи на Закон о раду и Пензијско и инвалидском осигурању као и стални захтев синдиката за укидање казнених поена јер та неправда треба и мора бити укинута због великог број људи који су доживотно кажњени трајним умањењем пензија. Уколико не буде разумевања за предлоге синдиката додатно ће се појачати одлив радне снаге на друга подручја.

Каква је сарадња представника локалне самоуправе и синдиката?

Формирањем органа власти у Граду Ужицу стекли су се услови да оживимо рад Социјално економског савета не зато што је то једна од обавеза из поглавља 19. у приступним преговорима са Европском унијом, већ је веома важно да сви разумемо да постоји потреба да се успостави и социјално економски дијалог на нивоу локалне самоуправе. Верујем да ћемо у непосредним контактима са представницима локалне самоуправе и удружењем послодаваца постићи консензус у дефинисању програмских циљева Савета. Уколико услови дозволе организоваћемо планиране едукативне семинаре о елементима колективног уговора и изазовима колективног преговарања у закључивању Колективних уговора код послодавца. Иако у реалном сектору нема Гранских колективних уговора изузетно смо задовољни, пре свега, што у граду Ужицу имамо значајан број потписаних Колективних уговора код послодавца чије одредбе дају знатно већа права од законом утврђених. Прикључићемо се иницијативи за измену члана 257. Закона о раду који се односи на могућност добијања проширеног дејства за Колективне уговоре и на послодавце који нису чланови удружења послодаваца.  У Закон је унето решење које је, практично, укинуло могућност да колективни уговори добију проширено дејство, јер највећи број послодавачких организација нема више од 50 одсто запослених у одређеној делатности. Тим решењем погођено је више од милион радника у реалном сектору. Сложићемо се да је круна синдикалног рада на свим нивоима квалитетан Колективни уговор и највећи део нашег ангажовања усмерен је у том правцу.  Уз то достојанствен рад, солидарност и пристојан стандард запослених су наши приоритети а поседујемо организациону структуру која уз мало више рада ове циљеве може и достићи.

Сарађујете ли са другим синдикалним централама у граду?

Савез самосталних синдиката Србије са организацијом на гранском и територијалном принципу и историјом дугом пуних 117. година, која испуњава услове репрезентативности на свим нивоима увек је исказивала спремност на сарадњу са алтернативним синдикатима и то на републичком нивоу мање више функционише. На локалном нивоу ситуација је нешто другачија јер организованост других синдиката је на прилично ниском степену. Било је активности да се оживи такав начин рада, али је све остало на покушају. Наше синдикалне организације прилично добро функционишу и сарађују у предузећима и установама где постоје алтернативни синдикати и имају пуну подршку водећи рачуна о принципима и програмским опредељењима нашег синдиката.