Српска православна црква и њени верници данас, у среду 6. маја, славе Светог великомученика и победоносца Георгија – Ђурђевдан. Ово је једна од најчешћих слава и празник који се прославља у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, преноси РТС.
Ђурђевдан се обележава на дан страдања Светог Ђорђа. На иконама поводом овог празника Свети Георгије је приказан на коњу како убија аждају, док на иконама за Ђурђиц, други датум када се празнује, као војник са копљем у руци.
Овај светитељ потицао је из богате породице. Отац му је страдао као хришћанин када се из родне Кападокије сели у Палестину. Брзо је напредовао у војној служби. У двадесетој години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана, прогонитеља хришћана.
Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је хришћанин. Утамничен је, те мучен. Цар је захтевао од Георгија да се поклони пред кипом бога Аполона да би му поштедео живот. Према предању, Георгије се приближио статуи и прексрстио. Статуа се срушила, као и све остале у храму. То је видела и царица Александра која је узвикнула – И ја верујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу. Цар Диоклецијан потом је издао наређење да се одруби глава Георгију и царици Александри. Свети Георгије је по веровању победио и задао смртни ударац незнабоштву.
Ђурђевдан се празновао и у претхришћанском периоду. Везивао се за почетак новог годишњег циклуса, односно буђење и обнову природе, за љубав, радост и нове годишње планове.
Свети Ђорђе је заштитник слабих, немоћних и угрожених, али и војника.
Хајдуци су се окупљали на данашњи дан, па је тако настала изрека – Ђурђевданак – хајдучки састанак.
Свети Георгије се поштује као заштитник многих држава и градова у Европи. Поред Срба, славе га Грци, Руси, Бугари, Енглези, Французи, Немци, Италијани, Роми и други народи.
Посвећени су му многи манастири, међу којима је код нас најпознатији манастир Ђурђеви ступови.
Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују од региона до региона. Према веровању, данас се сусрећу зима и пролеће. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се потом бацају у текућу воду. Овај венчић је својеврстан симбол који укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав.
Такође, секу се врбе и каче на куће. Деца обично долазе увече и скидају их. Онај момак, који украде венац са девојчине куће, верује се да јој једног дана може бити муж. Неудате девојке имају посебне ритуале на овај дан. Стављање венчића под јастук или „гледање у воду“ да би се видео будући суђеник, само су неки су од обичаја везаних за овај празник.
Učitavanje komentara...