Изложба „100 година од обнове Његошеве заветне цркве на Ловћену“ отворена је у галерији Историјског архива Ужице, као део обележавања Дана државности, Сретења. Поставку аутора мр Душана Бабца, члана Крунског савета, организовали су Краљевски двор у Београду и ужички Историјски архив.
Изложба је први пут приказана прошле године у Белом двору, на стоту годишњицу обнове ове цркве коју је финансирао краљ Александар И Карађорђевић.
Поставку чини 21 пано фотографија обнове капеле и краљевског путовања, илустрације нацрта обнове цркве и фресака које је осликао Урош Предић. Многе од њих први пут су јавно приказане. Допуњена је филмом путовања краљевског пара које је уследило по обиласку Ловћена.
Давне 1925. године, краљ је прогласио обнову завршеном и одао пошту свом претку, положивши Албанску споменицу са својих груди у саркофаг, а по затварању ковчега, на њега је спустио своју сабљу.
Као кључни повод за настанак ове изложбе и њену поставку у Ужицу, организатори су навели значај историјског сећања за самосвест једног народа и нације. У име Краљевског двора на изложби је говорио архитекта Драгомир Ацовић, члан Крунског савета, који је истакао да су црногорски владика и краљ Александар важне одреднице нашег идентитета.
- Ова изложба говори о томе како су се нашла два појма нашег живота и наше историје. У једном моменту је између њих постојала међузависност, постојао однос и ми смо били део те међузависности и тог односа. И остали смо, али смо почели да заборављамо чега смо ми то били део – рекао је Ацовић.
Ово црквено здање оштећено је у оба светска рата, да би 1972. године било срушено до темеља, одлуком ЦК Комунистичке партије и Владе НР Црне Горе. Две године касније на истом месту подигнут је Његошев маузолеј по пројекту Ивана Мештровића, без наглашених православних обележја. Ово није једини пут да су измештани посмртни остаци црногорског владике, нагласио је директор Историјског архива Ужице, Жељко Марковић.
Изложба „100 година од обнове Његошеве заветне цркве на Ловћену“ отворена је у галерији Историјског архива Ужице до средине марта.
- Мислим да је четири или пет, чак и пет пута вршена ексхумација Његошевог тела из гроба – навео је Марковић.
Ловћен је локација коју је владика одабрао за своју вечну кућу, заклевши своје савременике да га ту, у малој заветној цкрви, сахране. О дужности испуњења овог захтева, говорио је градски већник за друштвене делатности, Бранко Поповић.
- Разумевање нашег историјског завета као народа који то има према Богу и својим страдалницима, доводи нас и до завета Петра ИИ Петровића Његоша. Његовим испуњавањем ми потврђујемо своју историјску улогу као национа који има своје преузете обавезе и пред светом и пред Богом и сведочимо сопствено трајање. Ту се пре свега мисли на последњу заветну жељу Његошеву о месту његовог вечног почивалишта. Надам се да ће и овај завет Његошев постати једноног дана реалност – казао је Поповић.
Иако, према мишљењу организатора, поставка није обимна, њен значај је у садржају изложеног.
- То није велика изложба по обиму, али јесте по теми и по чињеници да је то један од покушаја да се донекле оперемо пред својом савешћу, пред историјом и пред оним делом будућности који нам је преостао. То није мало. Поготово што је то немало тако ретко. То показује да смо умели, могли и смели док смо били оно што јесмо. Онда смо престали да то будемо и сада се само сећамо – закључио је Ацовић.
Učitavanje komentara...