У близини Беле Цркве Каранске, драгуља наше средњовековне културе, вредне руке једне наше Ужичанке праве сокове 100% од воћа, без додатка воде, шећера, конзерванса, хладно цеђене и пастеризоване...
Нада Веселиновић је производњу сокова симпатичног назива Маде бy баба почела пре четири–пет година.
– У питању су биле мање количине, а онда сам касније учествовала на конкурсу „Лидла“ који је одржан под слоганом „Жене предузетнице – снажне, храбре, важне“. Освојила сам награду и пласирала 7.000 флаша сока преко познатог трговинског ланца – испричала нам је Нада, која је своје производе недавно излагала и на Ужичком базару.
Била је јако поносна што су се њени сокови нашли на рафовима „Лидла“ поред свих тих производа из Србије и Европе.
– Кажем себи: учествоваћу на конкурсу, по природи сам упорна, па ако прођем – прођем, ако не – онда ништа. И посрећило се – прича Нада.
У питању су били сокови од чисте јабуке, цвекле и шаргарепе... Нудила је Нада „Лидлу“ и сок од малине, али им ценовно није одговарао. На њеним соковима нема ознаке „органски сокови“, али они заправо то и јесу – чисти и природни сокови какве праве наше баке.
– Сировину – воће углавном имам своје, рецимо старе домаће сорте јабука које нису прскане нити третиране било каквом хемијом. Такође и малину и купину имам своју, а цвеклу и шаргарепу купујем од проверених произвођача који су са својом робом у „Лидлу“ и који су прошли све могуће провере и поседују сертификате – додаје наша саговорница.
После проласка на конкурсу, њени сокови су се продавали у свим „Лидловим“ маркетима у Србији. Подстицај је једино користила преко Министарства привреде и конкурса „Жене предузетнице на селу“ и добила подршку од 500.000 динара, које је уложила у „пулсну“ комору, која служи за чување воћа.
– Много сам срећна када видим да неко даје природно цеђене сокове деци. Срећна, јер знам шта сам све у њих ставила, правим их из љубави према унуци и према деци. Треба препознати квалитетан производ, а стаклена амбалажа је по мени најбоља. Истина, тетрапак је лакши за транспорт и онлајн продају него стаклена амбалажа, али за мене је стакло – стакло и не одустајем од овог паковања – каже ова бака која је направила карански бренд као почетник у предузетништву. Скреће пажњу на још нешто.
– За производњу је много битна хигијена. Воће се мора добро опрати и оцедити, зато што се не додаје никакав конзерванс, адитиви, ништа... Затим је битна пастеризација и затварање флаша, јер ако се све то добро не одради, а флаша се не затвори добро, онда сок неће да стоји – прича нам Нада, која има машину „затварачицу“, али ипак и она руком добро притисне, јер – што је сигурно, сигурно је...
У раду јој помаже породица: муж, син, један радник – и они су једна скромна каранска породична мануфактура која нам дарује воћне сокове који ће све више бити на цени.
Učitavanje komentara...