Славиша Радосављевић: Треба нам много више шума

Шумско газдинство „Ужице“ у односу на друга газдинства, којих има укупно 17 у Србији, веома је сиромашно и оскудно што се тиче дрвне масе-рекао је за „Вести“ Славиша Радосављевић, директор Шумског газдинства „Ужице“

Шумско газдинство „Ужице“ ЈП „Србијашуме“ које постоји од 1947. године управља и газдује шумама и у општинама Ужице, Чајетина, Ариље, Пожега и Косјерић. Укупна површина је око 37.000 хектара државног земљишта и здравствено стање и структура шума на овим подручјима је прилично добра, али у односу на друга газдинства, којих има укупно 17 у Србији, веома је сиромашно и оскудно што се тиче дрвне масе.

Шта бисте издвојили као најзначајније за газдовање шумама?

У Шумском газдинству „Ужице“ ради 39 шумарских инжењера и 43 чувара шума и заштићених природних добара. Поред чувања шума дужни смо и да их подижемо, гајимо и штитимо од биљних болести, инсеката, пожара и човека. Ми производимо и семе, па ћу подсетити, да смо ми први имали трушницу још 1948.године. Прво је била на Маљену, на Дивчибарама, а затим је 50.година пребачена у Кремна због близине Таре, Шаргана и Златибора где је најлакше било доћи до семена за производњу. А данас имамо расаднике у Пожеги на 17 хектара и на око два хектара у Горјанима. На годишњем нивоу производимо око 700.000 садница за потребе целе Србије. И друга газдинства имају расаднике, али је највећи у Пожеги и ту је Центар за репродуктивни материјал шумског дрвећа. Савремени центар омогућава бржу производњу, складиштење, чување семена и с обзиром да смо центар производње за Србију, део извозимо и у иностранство.

Највише се траже четинарске врсте, а ми највише производимо црни бор. На пример, Мађарска и Холандија од нас највише купују црни бор, а код нас је тражена смрча и јела. Кад је добар урод семена трудимо се да га што више прикупимо, па укључујемо и локално станивништво на сакупљању шишарица. А када није добар урод, ми имамо залихе семена које могу да задовоље потребе за производњу садног материјала у Србији.

Какво је интересовање за пошумљавање и каква је сарадња са власницима приватних шума?

На годишњем нивоу Шумско газдинство „Ужице“ пошуми око 30-40 хектара на државном земљишту. За пошумљавање приватних парцела заинтересовани подносе захтеве где им се бесплатно дају садницу уз државне субвенције, како би се та подручја пошумила. Ми радимо и стручно саветодавне послове у приватним шумама на око 61.000 хектара. Сарадња постоји и са фирмама које организују са својим запосленим пошумљавање, затим са школама, Удружењем акцијаша Ужице...Све је више заинтересованих за пошумљавање који су преознали значај ове активности.

Ми смо дужни да шуму штитимо од биљних и животињских врста, сушења, пожара и човека. Већа штета је од човека који изазове пожар, него бесправна сеча. У државним шумама имали смо прошле године регистрованих пет бесправних сеча. Раније их је било много више јер су села имала више становника. Сада је то мала количина бесправно посеченог дрвета од 10-50 кубика на годишњем нивоу, док у приватним шумама то је око 700 кубика дрвета.

Да ли постоје рокови за захтеве у вези сече шума и садница?

Грађани могу да подносе захтеве за сечу током целе године, али је најбоље да до 1.маја поднесу захтеве јер до тада не плаћају никакву надокнаду за текућу годину. Подсетићу, да грађани „Србијашумама“ плаћају само надокнаду за стручно – саветодавне послове, а накнаду за коришћење дрвета плаћају у Буџет Републике Србије, као што и ми као газдинство плаћамо за сечу у државним шумама. Прошле године смо имали око 800 захтева за сечу приватних шума на територији пет општина. Грађани нам пријављују и бесправне радње. Захтеве за поделу бесплатних садница, уколико су испуњени сви законски услови, такође могу поднети током целе године, али се расподела врши у пролеће и јесен, након објављивања конкурса од стране Управе за шуме.

Ми огревног дрвета немамо у изобиљу и трудимо се да задовољимо локалне потребе. Приоритет су и увек правимо уговоре за продају огревног дрвета удружењима пензионера и удружењима особа са инвалидитетом. А ако остане онда га пуштамо у слободну продају. Примера ради око 2.000 метара дрвета произведемо на Јелој Гори и то ставимо локалном становништву на располагање. Ми смо друштвено одговорни и социјалним категоријама излазимо у сусрет, тако да је код нас најефтиније дрво.

Шта је најзначајније за заштићена природна добра?

Газдујемо и штитимо простор на 42.000 хектара заштићених природних добара. Наше највеће заштићено природно добро је Парк природе Златибор, затим Предео изузетних одлика Маљен, три Строга резервата природе на Јеловој Гори, Споменик природе „Клокочевац“ на Буковима и три стабла храста на територији општине Пожега. Наша улога је да их обележимо, чувамо, штитимо и управљамо на најбољи начин. На Златибору у оквиру Парка природе имамо нашу службу која врши обележавање и уређење, изградили смо и 300 километара планинарских стаза сопственим средствима, правимо бициклистичке стазе...

Где најчешће настају пожари и како штитите шуме?

У нашем крају најчешћи пожари су у четинарским шумама, односно где су вештачки подигнуте културе црног бора: Кремна, Мокра Гора, Златибор, Маљен, на обронцима Дивчибара...Ретко кад нам се дешавају пожари у лишћарским врстама шума, јер је код нас 70 одсто четинарских и 30 одсто лишћарских шума. Сваке године градимо и одржавамо противпожарне пруге које омогућавају да ако избије пожар, да га зауставимо што лакше, брже и ефикасније, или да се сам заустави када до њих дође. Наше Шумско газдинство има највише противпожарних пруга у Србији, тако да их већ имамо 52 километра. Сваке године градимо нових 4-5 километара, просеца се шума и оставља заштитни појас, којим штитимо и остале велике шуме од пожара.

Са Биолошким факултетом из Београда остварили смо сарадњу са циљем да простор у оквиру Парка природе Златибор буде на располагању студентима, за предавања, истраживања... Сарадњу, наравно имамо са Шумарским факултетом, Институтом за шумарство, Заводом за заштиту природе, Шумарском школом из Краљева која ученичку праксу обавља у расаднику у Пожеги...

Како оцењујете иницијативе везано за Трушницу у Кремнима да буде у функцији музеја?

Трушница у Кремнима дефинитивно је престала са радом 2007.године. Она свакако има свој значај и све шуме око нас су од семена које је ту произведено. Покренуте су приче о шумарству, а она има добар географски положај и заслужује да је сачувамо. У ком облику и како, треба видети шта је најбоље решење. Природно је да уз Парк природе Златибор, Парк природе Мокра Гора и Национални парк „Тара“којима је „у крилу“ буде сачувана јер практично припада свим тим шумама. Моја подршка је са циљем да се у неком облику валоризује. Ми се ту нећемо враћати да производимо семе, али са мало улагања може бити у овом крају занимљива, да ли као музеј или у некој другој форми, али свакако то заслужује због дуге традиције шумарства овог краја.

У последњих пет година имали смо 17 шумских пожара и око 200 хектара је опожарено, а највећи пожар био је 2021.године у Муртеници. Кроз наше планове и набавке трудимо се да имамо потребан алат и механизацију, специјална возила за гашење шумских пожара...Ми то не бисмо могли без Сектора за ванредне ситуације и ватрогасних јединица са којима сваке године правимо планове. Апелујемо на становништво јер је пожар много тешко бранити и сузбити, а лако га је произвести. По санирању пожара радимо програме која нам усвајају Министарство шумарства и водопривреде и Министарство заштите животне како бисмо што пре и што лакше подигли нову шуму. За то је потребно дуго времена а штете су немерљиве. Од 3-5 година је потребно да шуму вратимо на то место, тако да уз негу и заштиту то представља веома дуг процес.Апелујемо да сви у овом периоду воде рачуна код крчења површина, боравка у природи и празника да не дође до пожара. По нашим подацима преко 65 одсто пожара изазвао је човек, од 20-25 процената је од удара грома. Тако да људски фактор наноси највећу штету-нагласио је Радосављевић.

ФСЦ сертификат за наше шуме значи да се њима газдује еколошки прикладно, друштвено корисно и економски одрживо. ФСЦ је глобална непрофитна организација која даје стандарде за промовисање ових шума. То практично значи, да је свако ко купи дрво код нас, сигуран да оно потиче из шума којима се газдује у складу са законима и свим другим прописима који се односе на ову делатност. Дрво не може ни да се извезе у Европу, ако шуме нису сертификоване, а то траже и сви дрвопрерађивачи-истакао је директор Радосављевић.

Фото: ШГ Ужице