- Одавно сам схватила да морам да се борим и да у том смислу, нико ништа неће да ти да него сам мораш да си избориш за свој сан – каже Јелена Марић
Ужичанка Јелена Марић (1996) после завршене средње школе уписује Високу школу струковних студија у свом граду, студијски програм – Менаџмент, на којем је дипломирала 2018. године са десетком на завршном раду. Јеленина упорност и жеља за образовањем није се тиме завршила. Она уписује Факултет за пословне студије и право у Београду, смер – Безбедност на којем после четири године дипломира, а њен завршни рад оцењен је деветком. То није све, јер ова млада жена никада није престајала да ради на себи. Похађала је једногодишње школовање на одсеку Социал медиа, Онлине ПР анд Цоммиунитy Манагер и дипломирала 2019. Била је модератор трибине Мозаик инвалидности одржане у априлу прошле године у Ужицу. Дуго се бавила и беседништвом у чему је остварила многобројне успехе. Јеленино ангажовање и рад нису прошли незапажено, па је добила многе награде, међу којима је и трећа награда „Лепојка Чаревић – Митановски“ (2016), награда Ј=ЕДНАКИ у борби против дискриминације за 2021, а од Града Ужица добила је награду за изузетне резултате у раду (2022). Јелена поседује вештине рада на рачунару, говори два страна језика. Чланица је Савеза за дечју и церебралну парализу Србије. Имали смо прилику да са Јеленом разговарамо о веома значајној теми, могућностима запошљавања особа са инвалидитетом и она је са нама поделила своја искуства.
Јелена, када сте добили свој први посао, на који начин и да ли је то запослење било у струци?
- Прва прилика да радим била је после дипломирања на Факултету за пословне студије и право на смеру Безбедност. Била сам ангажована преко јавних радова пар месеци.
- Одавно сам схватила да морам да се борим и да у том смислу, нико ништа неће да ти да него сам мораш да си избориш за свој сан. Тренутно активно тражим посао. Упоредо с тим изузетно сам посвећена свом неформалном образовању јер сматрам да је једнако важно као формално. Морам да кажем, још док сам била студент Менаџмента на Високој школи струковних студија Ужицу, професори су нам пружили изузетне вештине и знања. Учили су нас да будемо истрајни, храбри, да стварамо прилике, ако их има да их користимо и да једино ако континуирано радимо на себи можемо бити конкурентни на тржишту рада. Иако је мој тренутни радни статус, незапослено лице, надам се да ће се то ускоро променити.
Које су највеће препреке да дођете до посла и шта Ви мислите, како те препреке умањити или превазићи?
- Послодавцима и члановима топ менаџмента бих поручила да дају себи прилику да нас упознају као раднике. Ако постоје предрасуде, страх или незнање постоји и едукација или најједноставније ако нешто не знаш питаш. Потенцијални запослени би у складу са својим могућностима дао адекватан одговор. Дакле, за наведену ситуацију, најбоље решење по обе стране, јесте увек био и биће разговор и размена тачних, прецизних и јасних информација.
Како су се послодавци односили према Вама док сте радили, а како колеге?
- Што се тиче односа, био је заиста коректан оба пута. О првом путу сам већ говорила, други пут је био на исти начин. Дакле ангажовање преко јавних радова на пар месеци.
- Структура мог образовања је таква да су у прошлости задатке и послове у овим областима обављали мушкарци у великом проценту. Жене и девојке још увек се боре за равноправност. Мислим да ће тај процес још трајати и да заправо нико не зна до када. Ипак, у једно сам сигурна, а то је да жена може бити подједнако остварена и у пословном и у приватном смислу уз адекватну подршку била она особа са инвалидитетом или не. Оно што сам схватила током свог дугогодишњег активизма на пољу тематике када су у питању особе са инвалидитетом, да када постоји тај префикс, жена, особа са инвалидитетом, уме да буде изазовно, али итекако зависи од нас самих, како се ми поставимо према другима.
Шта Вама значи посао?
- Поред финансијске стабилности која јесте прва асоцијација када се помене запошљавање, свакако и допринос на послу значи пуно.
Која је Ваша идеја водиља, шта Вам даје снагу, који су Ваши снови и жеље?
- Поред остварења у пословном смислу и напретка, прижељкујем породицу. Улога супруге и мајке за мене су нешто најлепше. Тек тада ћу заправо моћи да кажем да сам успела. То су две неодвојиве половине мог срца и душе. То би за мене био благослов.
ПРОЈЕКАТ “ЖЕНЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ, ВРЕДНЕ РАДНИЦЕ БЕЗ ПОСЛА”
Učitavanje komentara...