Посета Будимпешти и Сент Андреји, а манастиру Успења Пресвете Богородице у Српском Ковину уручена помоћ од 4.715 евра. Посета српским светињама и културним установама с посебним интересовањем како живи српска заједница, како негује и чува српску културу, историју и идентитет.
„Ако ти неко нешто поклони или ти нечим помогне, не треба да се упињеш да му то на сличан начин, или што пре узвратиш, јер ћеш ти, негде и некад, помоћи неком, другом, а тај други ће то учинити неком трећем, те ће се тако у бескрајном низу људска доброта оваплотити у једно опште људско….ДОБРОЧИНСТВО“
У овим умним речима нашег нобеловца Иве Андрића и те како се препознају Кола српских сестара широм Србије, региона али и дијаспоре где Срби живе и раде. Јер, свима њима заједнички циљ је како ширити доброту, како помоћи немоћнима, једноставно свима онима којима је помоћ неопходна, поједнцима, породицама, институцјама…Боље речено где год се виде тешкоће и невоље, где год некога задеси зла судбина, где год су немоћни, сиромашни и да је свима њима потребно показати да нису сами. Онда доброта покуца на њихова врата, лепом речју и поклоном измами осмех реч захвалности.
Хуманитарних акција кола српских сестара широм Србије је уистину пуно, и свако коло има чиме да се похвали, има бројне активности обогаћене жељом да помоћ стигне тамо где је заиста потребно.
Тако је било и прошлог викенда када је око 80 чланица Кола српских сестара из Србије, Републике Српске, Македоније и Аустрије, посетило манастир Успења Пресвете Богородице у Српском Ковину у Мађарској где су уручиле новчану помоћ монаштву за њихов рад и обнову манастира.
Поред тога посетиле су и више других светиња и српских институција, испраћене великом захвалношћу Срба који живе у Мађарској око Будимпеште.
Духовна лепота
На прошлогодишњем Сабору КСС Србије у Пожаревцу, а и уз сагласност Координационог одбора, донесена је одлука да у активности Сабора за ову годину буде уврштена и посета манастиру Успења Пресвете Богородице у Српском Ковину у Мађарској као и Будимпешти и околним местима где живе Срби са својом историјом, традицијом, културом и идентитетом.
-Овога пута КСС из Пожааревца, које ове године председава Сабором, преузело је улогу организатора ове посете и драго нам је што је интересовање Кола из Србије, РС, као и Аустрије било значајно, истиче Јасмина Живковић, председница КСС Пожаревца.
“Договорили смо се да се окупимо и посетимо ову светињу која је значајна не само као српска и православна светиња, већ и за КСС јер је посевећена Успењу Пресвете Богородице, а то је дан када је основано КСС у Београду 28. октобра 1903. године. А како смо од монаштва чули ово је један од најстаријих српских православних манастира изван граница Србије основан у 12. веку и током протеклих векова био је не само духовни центар већ и место и уточиште Срба у бурним историјским периодима. Пошто су нужне и бројне поправке надамо се да ће и наша скромна помоћ допринети радовима који се очекују наредне године.
Уједно, додала бих, да смо уручили и стотину евра српској православној цркви у Калазу, јер смо у часопису „Вардар“ пронашли да је КСС Србије 1920. године помагало ту цркву уручивши им тадашњих 1000 динара. Свештеник је био изненађен овим гестом, али их је прича и те како ганула јер је до сада нису чули.
Све ово што чинимо и што ћемо убудуће радити има за циј да се што више окупимо, ујединимо у заједницу доброчинства КСС и дијаспоре, заједницу хуманости, племенитих акција, јер једино тако можемо да делујемо као фактор кохезије на просторима где је много подела. А лепеза активности је широка – осим хуманитарног рада радићемо и на просветним и културним делатностима, едукативним радионицама, како би привукли младе да схвате значај наше активности и укључе са добрим жељама да помажу другима”, истиче Јасмина Живковић.
Снага и доброта
Мирјана Младеновић, секретар Сабора КСС и секретар КСС у Нишу не крије задовољство што је прикупила новац од чланица, што је одзив био заиста несебичан и што је са задовољством уручен намењеној светињи.
“Заједништво је, заиста, изнад свега. Видите како је 80 жена показало јединствену снагу и доброту и зато сам пуна утисака, али које ћу слагати тек наредних дана. Заиста међу нама је нека дивна позитивна енергија и духовна лепота, то је право богатство. Ту енергију и заједништво показале смо безброј пута када су биле разне елементарне непогоде, проблеми деце и породица, несташице и сиромаштво појединаца. Увек бисмо се ту нашле, рекле добру реч, помогле колико се има и може. Тако ћемо и даље чинити,показујући угроженима да нису сами. У томе је наша величина и моћ”, скоро у једном даху, наглашава Мирјана.
Хуманост и заједништво
О саборским акцијама са задовољством прича и Слободанка Мира Станковић Ћирковић иза које је преко три деценије хуманитарног рада у КСС у Ужицу. Како се залаже за локалне хуманитарне акције, тако има посебну вољу и за саборско ангажовање јер зааједништво цени изнад свега.
“Сабором се не губи идентитет већ се стварају нове вредности. Сабор има духовну моћ и ствара основ за неке важне одлуке. Таквим обликом повезаности Кола у Србији, региону и дијаспори је повезивање медју људима где се добровољно и из љубави постиже јединство које нам је и те како потребно. Отуда с поносом гледам и на ову акцију коју смо организовали за Србе у Мађарској, кад смо их посетили, попричали о томе како живе, посетили њихове институцје и уживали у лепотама Будимпеште и околине. Помоћ коју смо уручили манастиру у Српском Ковину није само новчана, она је израз љубави и наше доброте. То је и жеља да од њих чујемо да су добро, да негују своје заједништво и напредак на свим пољима, иако их није велики број на тим просторима. Захвалност и топлина с којом су нас дочекали и испратили мора да се памти, а засигурно и ова наша посета остаће дуго и у њиховом сећању”, наглашава Мира.
А кад већ говори о саборским акцијама, председница КСС из Ужица истиче да ће Ужице ове године бити домаћин учесницима литерарног конкурса „Снага доброте“ који се реализујре на нивоу КСС из Србије, региона и дијапоре и што ће бити прилика за сусрете младих, њихових родитеља, професора и чланица КСС на заједничком задатку писане речи и доброте. Помиње и друге саборске акције на којима су сестре из Ужица учествовале протеклих година, а то ће чинити и ове године.
Чланице КСС из Републике Српске, Приједора и Бања Луке, биле су посебно узбуђене што су имале прилику да дођу тако далеко да виде како живе Срби, како се међусобно чувају иако их је мало.
“Свима нам је циљ да се чува српство и православље, ми смо те тешкоће и те како осетили на нашим просторима, Али, могу истаћи да Кола српских сесстара на нашим просторима добро раде, имају добру сарадњу са црквом и локалним заједницама. Истина у Колима су још увек старије популације и зато морамо настојати да привучемо младе, да сопственим примером и активностима побудимо још веће интересовање на очувању традиције и наших историјских вредности. Зато су нам у плану поред хуманитарних акција и разне секције на очувању традиције. Пре свега реч је о ручним радовима, традиционалним јелима, како бисмо их могли поклањати деци, школама,вртићима, болницама, домовима за старе, све у циљу да некога макар на тренутак обрадујемо. Већ за Васкрс нас очекује једна таква акција”, истиче Јадранка Мијић, председница КСС из Приједора.
Осврћући се на пут и дружење до Будимпеште наглашава да јој је пуно срце, због свега што су виделе, што су имале прилику да се друже са сестрама са свх простора Србије, што су чуле и разговарале са Србима из Мађарске. Посебно им је срце пуно што су виделе српске светиње у Мађарској, дотакле се историје и традиције Срба на овим просторима.
“Одлазимо пуног срца са жељом да опет овде дођемо”, додаје Јадранка.
Литургија архиепископа Будимског Лукијана
Манастир Српски Ковин један догађај од прошлог викенда, свакако, да ће забележити у историјске списе. У Српском Ковину у коме живи свега десетак Срба, прошле недеље манастир је ипак био пун. Сестре из Србије биле су позване на један изузетно свечан чин који отац Методије, архимандрит и игуман манастира Пресвете Богородице, објашњава:
“Ово је најстарији православни српски манастир и једини мушки манастир у Мађарској. Данас је у овом манастиру служио своју архијерејску литургију његово преосвештенство архиепископ и митрополит Будимски Лукијан и том приликом извршио чин рукоположења сабрата манастира, монаха Нестора Џаврића. Монах Нестор Џаврић је монах од прошле године и његово монашење као и данашње рукоположење у ђакона, први чин је после два и по века. Због тога данас је наша велика радост што је манастир био пун, што сте и ви били са нама, јер овде је мали број Срба па понекад и на причешће нема ко да дође. Заиста данашњи догађај је право богатство и неизмерно расположење”, с нескривеном радошћу говори игуман Методије Марковић.
За све госте уследило је послужење, а и митрополит Лукијан је с радошћу прихватио да поприча са сестрама, да се захвали што смо баш овог дана имали прилику да се сретнемо и будемо сведоци једног дивног свечаног чина.
Уручили смо рукоположеном ђакону стотину евра, а он је обећао да ће то приложити манастиру.
Поред посете црквама и манастирима, нисмо пропустили прилику да видимо и Текелијанум, задужбину коју је основао Сава Поповића Текелија 1838. године у Пешти са циљем да се у њој школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева где су живели Срби. Након три рестаурације ова палата у центру Будимпеште засијала је правим сјајем и постала најважнија српска задужбина изван граница Србије. Иначе, кроз Текелијанум је прошао велики број питомаца међу којима су били Никола Тесла, Лаза Костић, а управник Текелијанума дуго година био је Јован Јовановић Змај.
Занимљива је била и посета Сент Андреји, граду познатом по музејима, галеријама и уметицима, чиме је постао и позната туристичка дестинација. Ту смо посетили Српски православни музеј где се налази велики број сачуваних икона и других црквених прдмета. А између осталог ту је и више породичних фотографија, цртежа и неколико слика Уроша Предића.
У Сент Андреји налази се кућа Јакова Игњатовића, трг Вука Караџића, српска кафана „Корнер“, прва српска учитељска школа, еснафски крст на тргу Фо, Етнографски музеј на отвореном, Музеј марципана, Саборна односно Београдска црква, као и Благовештенска црква, један од храмова Српске православне цркве.
Пловили смо бродом Дунавом испод мостова, били на Тргу слободе, шетали главном улицом Ваци, али и српском улицом где се налази црква посвећена Светом Ђорђу.
Наравно, Будимпешта нуди још много тога, али и оно што смо видели и доживели у ова два дана у овом граду и околини, само значи једно, потребно је доћи опет.
Милица Турудић- Коло српских сестара Ужице
Učitavanje komentara...