Ружине кале из Севојна   

-Свако јутро када уђем у пластеник  причам са калама, кажем им  где сте моје лепотице, јер ми њихов мирис и лепота дају снагу и тачно је да у овом послу има доста љубави. Уколико  немате љубави и стрпљења не треба да гајите цвеће – поручује Ружа Ђокић, произвођач цвета који је легенда каже настао  захваљујући грчкој богињи Хери, заштитници љубави, брака и рађања

Ружа Ђокић из Севојна већ пет година гаји кале. Живот је хтео да упозна људе из Панчева који су већ гајили ову елегантну лепотицу и који су јој рекли “не можеш се обогатити, али можеш солидно зарадити и осетити огромно задовољство”. А на све то Ружа себи обећала да неће одустати и успела.  Прве луковице, око 300 комада набавила је од овог брачног пара. Одмах потом било их је хиљаду.

Постојбина кала је Латинска Америка и њен мочварни део. Баш тај мочварни део, бара у делу Севојна  према магистрали где Ђокићи имају парцелу показала се погодном за гајење овог резаног цвета који захтева доста воде.  Бака која је некада радила на Железници и која сада има своје најдраже мале “помагаче” , две унуке и унука, малишане кћерке Невене, започела је бизнис и сада аутом препуним кала стиже до цвећара у два округа.

-Почетна улагања била су око три и по хиљаде евра. Прве године кала даје мало цвета, али сваке године је све боље и боље. Ово је леп  посао и задовољство га је радити. Али и захтеван, док други зими уживају морате да чистите леје, спремите за пролеће...Када наступи период мировања листови се одсецају.  И штитите од мраза  са три најлона да лист не смрзне, а луковица остане читава. Нормално вода, храна, а највећи проблем који можда други немају су пужеви који улазе у пластеник, ако га не затворите. Дешавало се да у десет увече са лампом хватамо пужеве, чистимо и скидамо у пластенику. Али најлепши осећај јесте када уђете у пластеник и имате око две хиљаде кала и тада сву тежину посла заборавите – прича о труду и посвећености послу Ружа из севојничке улице Миливоја Марића. Али и о једној важној ствари без које нема успеха посебно у гајењу цвећа.

-Свако јутро када уђем у пластеник  причам са калама, кажем им  где сте моје лепотице, јер вам њихов мирис и лепота дају снагу и тачно је да у овом послу има доста љубави. Уколико  немате љубави и стрпљења не треба да гајите цвеће – јасна је Ружа. Њене кале налазе пут купаца у Косјерићу, Чачку, Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и наравно Ужицу. Каже да су у овом послу најважнији пласман и заштита кала. Јер, када имате хиљаду кала у пластенику, морате брзо  да их оберете и кренете у пласман. Цвет траје око седам дана, али увек мора да се држи и да има влагу. Цвета од марта до краја маја и годишње Ђокићи имају две бербе. Крајем маја Ружа сече кале како би стигле да цветају у септембру или октобру. А како је било у протеклим месецима када није било потребе за бидермајерима, без пласмана и тржишта, у ситуацији ограниченог превоза.  Наша Севојничанка ипак је нашла начин да обрадује своје суграђанке и бесплатно поклањала кале. 

-Тржиште је увек проблем, али када је кренуло ванредно стање није било лако. Једног јутра када сам отворила пластеник у коме је било хиљаду цветова нисам знала шта да радим и ћерка ме је затекла да плачем. Није ми био битан новац већ жао да сва та лепота пропадне. Када кале прецветају морате да је склањате, оборе се и да не би дошла у такву ситуацију делила сам их бесплатно да се бар неке жене обрадују – додаје наша саговорница.  Цена кале је 50 динара,  расте преко 1,6 метара висине и погодна је за садњу у двориштима где је пола дана хлад, а пола сунце како би дуже опстале. Ружине кале и ове јесени увеличаће многа свадбена весеља,  нека је свима на срећу  уз много љубави коју вредна Севојничанка несебично даје овом цвету.

-Није добро да се мешају боје кале. Сматрам да је кала “кала” само уколико је бела. Прве луковице  засадила сам 14. јуна, а цвет је стигао око 15. септембра.  Потребно јој је 60 до 90 дана до првог цвета. Од једне луковице може настати петнаестак кромпирића и од њих сам засновала нови пластеник, а размишљам и  о продаји луковица, баш их има доста.  Кала се користи за бидермајере и декорацију за свадбе, али  и за сахране.  Симбол је лепоте  нежности, младости и невиности – прича Ружа Ђокић из Севојна.