“Преобликовање Западне Србије у 21. веку демографске промене и њихов ефекат” назив је панел дискусије која је одржана у организацији Регионалне привредне коморе Златиборског округа и Пословног клуба западне Србије у сарадњи са регионалном канцеларијом немачке фондације Фридрих Еберт за Србију и Црну Гору. У име домаћина учеснике панела, присутне привреднике и представнике локалних самоуправа поздравила је директорка РПК Златиборког округа Ана Лапчевић.
- Препознали смо демографску ситуацију и депопулацију овог дела Србије, као и неравномеран регионални развој као питања од највеће друштвене важности и од утицаја на привреду - рекла је Лапчевић говорећи о разлозима иницијативе да се у ужичкој комори разговара о овим темама и траже решења. Председник Пословног клуба западне Србије Љубодраг Спасојевић наводи да проблем депопулације није присутан само код нас и отуда потреба да га осветлимо из неког другог угла.
- Према подацима Светске банке Србија је на 13. месту у свету по паду броја становника. Златиборски округ је између два пописа изгубио 30.000 становника и ништа није боље ни у другим крајевима Србије – рекао је Спасојевић набрајајући ниску стопу наталитета, пораст просечне старости, емиграције и опадање броја младих који улазе на тржиште рада док се број пензионера повећава брже него што су њихова радна места попуњена и у нашем Округу.
Одлазак младих из унутрашњости у велике центра оставља несагледиве последице по економију, навео је Спасојевић и нагласило да питања како ће демографски трендови утицати на доступност радне снаге на локалном и регионалном нивоу и како институције и приватни сектор могу да нађу решења захтевају и новине у државној политици.
Директорка Регионалне канцеларије Фридрих Еберт фондације за Србију и Црну Гору, Кирстен Шенефелд говорећи о демографској кризи, рекла је да је разлог одржавања и скупа у Ужицу “дијалог, прича о миграцији квалификоване радне снаге у ЕУ и концептима које можемо да развијемо и пребродимо ову кризу”. - Са српским партнерима желимо да причамо о заједничким концептима јер ово питање не погађа само овај регион већ целу западну Европу, Немачку и зато трагамо за заједничким решењима и у ширем контексту приступања Србије ЕУ – рекла је Шенефелд и подсетила да је један од циљева Фондације подстицање напредовања Србије ка Европској унији.
Модратор панел дискусије у РПК Ужице била је главни и одговорни уредник економских часописа Економетар и Магазин бизнис Радојка Николић која је на основу релевантних извора изнела податке да се из Србије годишње трајно исели 25-27.000 људи, да је Златиборски округ између два пописа 2011, године када је имао 286.000 становника и 2022. године изгубио 31.890 становника, јер је пре три године пописано 254.000 становника.
Она је навела да је повећана и просечна старосна доб становништва у посматраном периоду за неких шест-седам година и да је у Златиборском округу она 44,9 година као и да је центар регије, град Ужице за 11 година изгубио 10 одсто становника. Потпредседник привредне коморе Србије и власник “Сирогојно компани” Раде Љубојевић сматра да ће тема последице миграција и депопулације по привреду бити све актуелнија и да зато треба трагати за решењима. Он се дотакао и теме миграције радне снаге наводећи да то нису решења и да је радницима из иностранства у Србији потребно годину дана навикавања на нову средину и обуку како би се постигла каква-таква продуктивност.
- Решење је у томе како задржати и вратити људе на ово подручје упркос присутној “београдизацији” и како мотивисати некога да остане у земљи- рекао је он наводећи и пример Фонда за развој који је некада давао за кадрове од 30-90 одсто. Љубојевић је као пример додао и модел града Ежберна и субвенције немачке државе за градњу зграда и станова.
Др Михаил Арандаренко са Економског факултета, каже да подаци о миграцијама нису поуздани, јер људи могу имати и паралелна пребивалишта и да су процене о људима који напуштају Србију преувеличане, те да тај број нето одлива не прелази 10.000 људи годишње.
- Видно смањивање броја становника је кључни проблем, а не миграције. Нису миграције радне снаге већи проблем, већ је то депопулација – сматра овај стручњак за тржиште рада и демографске трендове узимајући као податак о миграцијама из Србије у иностранство нето 10.000 људи годишње.
Објашњава да миграција од 50.000 људи посматрано у бруту значи и 15.000 сезонских радника на приморју у Хрватско,ј или рад у фабрикама Словачкој на две-пет година и повратак кући. Истиче да је обележје модерних миграција циркуларност, односно да више људи годишње одлази из Србије да ради, али се краће задржава у иностранству.По њему право питање је колико ћемо имати младих са 21 годином који су били десетогодишњаци 2022. године и који ће ући на тршиште рада за десет година. Смањивање становништва је кључ нашег проблема који је три или четири пута већи него миграције становништва, наглашава Арандаренко.
Др Бранислав Антонић. асистент на Архитектонском факултету каже да према последњем попису од 167 градских насеља у Србији скоро 90 одсто има губитак становништва.
- То није само питање демографије, већ трансформације старе индустрије у неке нове гране привреде, затим колико сте близу границе или нисте, да ли сте ухватили нове трендове или нисте …Демографија само овај феномен чини видљивим – каже Антонић и наводи пример малог градског насеља Златибор које је најбоље по последњим пописима у целој Србији и пример Нове Вароши где су сасвим другачије демографске прилике. Сматра и да је ствар локалне политике да створи услове да се демографија бар стабилизује, ако не и поправи. Као меру у локалу наводи повезивање на нивоу градског насеља и коришћење простора без непотребних нових радних зоне док неке нису обновљене. Демографске тенденције којима сведочимо имају негативне последице по економију, унутрашње односе и политичку стабиност и отварају бројна питања речено је на скупу у Ужицу.
Učitavanje komentara...