Равањци се одужују свом крају

Бивши ученици школе у Равнима реализовали су низ пројеката а у плану су им и нови како би се одужили свом селу и ужичком крају.

Др Милић Радовић, професор Факултета организационих наука (ФОН) у пензији и потпредседник Удружења Равањаца у Београду истиче за „Вести“ да је -само један од бројних чланова Удружења бивших ђака основне школе у Равнима који деценијама делују у Београду. Основали смо Удружење Равањаца у коме су сви бивши ђаци из села која гравитирају према овој школи. Све време смо водили акције како помоћи свом крају. Најважније је каква је перспектива, како да се сачува природна лепота овог краја, заустави одлазак у град, да се створе услови и за повратак, како унапредити живот и другим садржајима да би тај крај живео како му је природа и подарила-.

Председник Удружења Равањаца у Београду је Бориша Томић, а пре њега су били покојни Крста Томић, два пута, затим Драгутин Радовић, а почасни председник био је генерал Драгољуб Ојданић.

- Сваке године Скупштина Удружења је 27. јануара на Светог Саву и тада се представљају идеје и предлози за унапређење и помоћ нашем крају. Тако ће поводом 220 година од Првог српског устанка бити постављено спомен обележје, у знак сећања на тај значајан догађај у историји српског народа и у ужичком крају. Конкретно у Равнима у Равањском пољу где се иначе налази споменик Михаила Радовића-рекао је наш саговорник.

Чланови Удружења све што ураде чине понекад индивидуално, али често и колективно када је потребно веће ангажовање. Почели су од извора воде Змајевац, која је изведена практично из клисуре уз помоћ Војске захваљујући генералу Драгољубу Ојданићу и Београдском водоводу за механизацију и стручњаке. После је та вода одведена у Сирогојно и разводи се по селима. Уследила је градња путева, здравствена станица, куповина књига за одличне и најбоље ђаке сваке године и уручивање за Видовдан у сарадњи са руководством школе у Равнима...

- Покушавамо да наш крај улепшавамо, да има неке тачке које могу бити занимљиве туристима, али и мештанима који производе храну. То би била обострана корист, али и уживање у храни и природним лепотама. Почели смо да постављамо комбиноване саобраћајно-туристичке табле, прво на уласку у Равањско Поље, па у Равни, а сада смо кренули да уређујемо видиковце где иначе долазе људи са стране-додаје Радовић.

Он истиче да видиковац где је бор самотњак, једини је на топографским картама и представља и данас геометарски орјентир. Кренули смо да уређујемо тај простор, постављена је географско-туристичка али и историјска таблу са текстом и сликом, а бор је снимљен дроном. Затим су уредили стазу, место за седење и једну покретну траку са висећим стубићима на бетонској подлози. У плану су још табла о реци Рзав, као и обележавање места на коме су вршени верски обреди за време турске владавине.

Посебан допринос за овај крај је и објављена књига „Попис учесника у Првом светском рату (1914-1918) из села: Равни, Никојевићи, Колишевица, Скржути, Вране, Љубање и Збојштица“ у издању Народног музеја Ужице. Истраживање су урадили Југослав Обреновић, Милован Цицварић, Мирко Топаловић, Митар Стевановић, Миломир Смиљанић и Данило Станојевић. Аутори су др Милић Радовић, Станојка Миливојевић и Данило Станојевић. У току реализације пописа помоћ су пружили многи а посебно Драгица Јевтовић и Славка Митричевић. Књига је подељена свим потомцима и државним институцијама, а Марија Тодоровић је превела на енглески језик.

- Настављамо са активностима а веома нам је важан и пројекат да се направи спомен соба за ратнике, као кабинет за историју. Обезбеђен је простор, али кров те зграде је пропао тако да прво то треба санирати, па тек онда кренути са опремањем, експонатима и документима. Очекујемо да ће нам Град Ужице као и за Цркву Свети пророк Илија-Тесвићанин помоћи и за ову спомен собу. На једном месту била би спомен соба за свих седам села, а онда бисмо је и дигитализовали-закључио је Радовић.

Све што раде и улажу Равањци очекују да ће то омогућити квалитенији живот мештана али и долазак туриста.