Прву награду „Милутин Ускоковић“ за најбољу необјављену приповетку написану на српском језику у 2022. години добила је Бранка Селаковић за приповетку „Коштица авокада“, другу Тихомиру Стевановићу за приповетку „Густав“ и трећу Павлу Зељићу за приповетку „Чудо перцепције“.
У Народној библиотеци Ужице, 29. септембра свечано је уручена књижевна награда „Милутин Ускоковић“ за најбољу необјављену приповетку написану на српском језику у 2022. години која чува сећање на лик и дело Ужичанина Милутина Ускоковића, творца београдског урбаног романа чија заоставштина представља значајан део српске књижевности. Награда је уручена 30. пут, а састоји се од повеље и новчаног износа. Три првонаграђене приповетке биће са још седам најуспешнијих објављене у часопису за културу и књижевност „Међај“ чији је издавач ужичка Народна библиотека.
На конкурс за ову награду приспело је 50 приповедака од 30 аутора из Србије, земаља из региона, Француске, Немачке, Аустралије. О најбољим необјављеним приповеткама одлучивао је стручни жири у саставу проф. др Љиљана Костић, проф. др Славко Петковић и проф. др Гојко Тешић као председник жирија.
Ужичанка Бранка Селаковић (1985) завршила је Филозофски факултет у Београду, до сада је објавила четири романа, две збирке прича и књигу поезије и за свој рад добила значајне награде и признања. Бави се и новинарством и као новинар и уредник радила је у Радио Београду, а потом је почела сарадњу са регионалним порталом Ал Јазеера Балканс за који ради интервјуе са истакнутим личностима из света културе и уметности. Каже да јој је велико задовољство и част што је Ужичанка и што је добила награду „Милутин Ускоковић“ која ју је „искерно“ ганула, обрадовала јој се „као мало дете“, јер она за њу „носи један сентимент“ пошто је и сама рођена у Ужицу као и Милутин Ускоковић, а бави се и писањем и новинарством, као што се и он бавио.
- Милутин Ускоковић је променио ток српске књижевности зато што је донео грађански дух у српску литературу– рекла је Бранка Селаковић и истакла да је веома везана за Ужице и за Милутина Ускоковића и сматра да је важно што ужичка Народна библиотека негује успомену на њега, али води рачуна и о свим другим писцима који су рођени у Ужицу, а живе и стварају у неком другом граду. Награђену причу Бранка је написала када је изашла из породилишта.
- У овим немирним временима када смо сви напети, када са свих страна дувају разни ветрови, потребно је спустити се, узети дах испод тог нивоа буке. Мислим да је уметност та која то мени пружа, тако да је ова прича била дистанца, отклон и сјајан удах. Ово је, заправо почетак једног већег циклуса прича које ће се бавити тематиком мајчинства. Бранка је учествовала на конкурсу и пре две године и тада је њена приповетка била међу десет најбољих које су објављене у „Међају“.
Проф. Љиљана Костић, чланицу жирија, рекла је да је један од највећих изазова овог конкурса било присуство различитих наратива и поетика. Пристигле приче биле су тематски разноврсне од појединачних до колективних судбина. На њу је посебан утисак оставила првонаграђена прича.
- Писана је из позиције која је свакој жени позната у постнаталном периоду. Приказала је ток свести једне жене кроз борбу између љубави и страха. Занимљива, интересантна приповетка која нам се у том тренутку учинила као освежење у односу на оне које су пристизале на конкурс уназад неколико година – рекла јепроф. Љиљана Костић.
- Овде се догодило нешто што је изненађујуће, што је иновативно и што ме истински и обрадовало. Све три приче су специфичне, а по квалитету се битно не разликују. Нас троје у жирију, троје ужичких професора, били су у 90 одсто случајева јединствени, што је такође, значајан детаљ - наводи проф. др Гојко Тешић који је четири године је у жирију.
Награде је уручила директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић, а и Тихомир Стевановић (1965) и Павле Зељић (2000) овом приликом су, као и Бранка Селаковић, поделили са публиком свој доживљај и импресије делима Милутина Ускоковића.
Učitavanje komentara...