У Народном позоришту у Ужицу одржана је промоција монографије „Слободан Љубичић: нежни кротитељ публике“ која је настала поводом четири деценије уметничког рада и пензионисања Слободана Љубичића глумца овог позоришта. Монографију је приредио новинар и књижевник Зоран Јеремић, суиздавачи су Удружење „Колектив Ужице“, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ Чајетина и Црвени крст Ужице, ликовно-графичко решење урадили су Урош и Владислава Савић, а финансијски су помогли Град Ужице, Народно позориште, компанија „Први партизан“ и Пекара Блуе Мооон.
Ово је прва књига о једном ужичком глумцу, истакао је новинар Зоран Жеравчић, заступник Удружења „Колектив Ужице“.
-Предпостављам да је и раније било глумаца који су заслужили да се на сличан начин и њима одужимо, али то нисмо. Бобан је први, а надам се не и последњи – рекао је Жеравчић и навео да је рад на овој монографији трајао прилично дуго, а највише труда уложио је приређивач Зоран Јеремић. Монографија садржи 24 ауторска текста које су написали истакнути драмски уметници, Дејан Пенчић Пољански, Вида Огњеновић, за коју је Љубичић „нежни кротитељ публике“, Кокан Младеновић, Александар Лукач, Бранко Поповић, Бојан Муњин, Ђорђе Милосављевић, Немања Ранковић, Дивна Марић и други, садашњи директор ужичког позоришта Зоран Стаматовић, Александар Лале Милосављевић, један од бивших директора који је и најзаслужнији за долазак Љубичића у ужичко позориште пре 32 године, Љубичићева деца Даница и Бранислав, такође глумци. Ту су и текстови суиздавача, директорке Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ Снежане Ђенић која је последњих година помогла да се многе вредне књиге појаве пред читалачком публиком, као и Драгомира Ћитића, секретара Црвеног крста Ужице у којем је Љубичић активан више од 25 година а осам година је његов председник.
У монографији је објављен интервју коју је за ову прилику урадио Зоран Јеремић, затим подаци о свим представама у којима је Љубичић играо од почетка каријере у вршачком позоришту, потом у позоришту у Зајечару, а онда и у Ужицу, али и на другим позоришним сценама у Србији, као и у филмовима и ТВ серијама. Сакупљени су и објевљени подаци о свим наградама које је Љубичић добио током дуге уметничке каријере. Монографија садржи скоро 400 фотографија, међу којима су, као и насловна, фотографије познатог ужичког фотографа Радована Баје Вујовића који преко три деценије кроз објектив бележи рад и историју Народног позоришта Ужице.
За књижевника и новинара Зорана Јеремића није било лако каријеру од четири деценије сажети у једну књигу. О обимном послу који је захтевало приређивање монографије, Јеремић је између осталог рекао:
-Морали смо да урадимо строгу селекцију материјала с обзиром на то да је Бобан играо у великом броју представа, филмова, ТВ серија. Било је најважније извући најбоље тренутке који се памте. Мислим да смо у томе успели. Монографија је историја не само његове каријере, већ и овог позоришта, а Бобан је део историје овог позоришта.
Јеремић је подсетио да је монографија била скоро завршена пре пет, шест година, али су се тек сада стекли финансијски услови да буде штампана и постане својеврстан доказ да и позоришта у унутрашњости имају сјајне глумце који заслужују монографију, а не само они који раде у позориштима у великим културним центрима попут Београда или Новог Сада.
-Радећи ову књигу схватио сам да је Бобану позориште од свега важније, да он ради са великом страшћу свој посао, а пошто је изузетан професионалац боли га све оно што није дорасло његовој или замисли целог ансамбла – рекао је Јеремић.
За Александра Лала Милосављевића, Слободан Љубичић је ,,принц на сцени“.
-Он стиже до суштина, он уме да улови најделикатнију мисаоност у делу као и код великана у поезији. Кад год би са Бобаном летао по овом свету славећи историју књижевности, културе, историју историје, та реч Бобанова је стизала до публике, јер је он још на првом кораку, што је невероватно, суштину хватао сто посто – рекао је, између осталог Милосављевић указујући на изузетан глумачки тандем Слободана Љубичића и Дивне Марић који је добро познат позоришној публици. Дивна Марић је коју годину раније дошла у ужичко позориште, 1982. . Изражавајући велико задовољство што се нашла међу онима који су имали прилику да сарађују на монографији, оживела је сећања на долазак Љубичића и њихов први сусрет. Дивна Марић је навела да су до сада заједно играли у 46 позоришних представа међу којима је и велики број оних у којима су и директни партнери. Директно партнерство почело од представе „Идемо у лов“, Ж. Фејдоа, у режији Бранка Поповића, а најдуже траје у представи „Крај викенда“ М.Капора, у режији Лилијане Ивановић коју играју 22 године.
Сам глумац Слободан Љубичић каже да му је четири деценије рада прошло веома брзо, одлази у пензију, осећа се добро, лепо му је и спреман је да одговори на сваки задатак уколико ужичко позориште осети потребу за његовим радом.
-Хвала богу да је ових 40 година прошло кроз мене, јер да је прошло поред мене, никакав траг не бих ни оставио. Било је и лепог и ружног, а такав сам човек да ружно брзо заборавим. Глума је начин живљења, глумац или живи или се тај посао не ради. Тако учим и своју децу који иду трновитим стазама у овом послу. Човек треба да схвати шта хоће и чему стреми, а то је да одвоји себе глумца од онога што је човек који није на сцени. Ја сам то успео – рекао је Љубичић истакавши да је веома задовољан што је монографија објављена, мада у почетку није подржао идеју сматрајући да ће оваква врста књиге бити интересантна само за мали круг људи. Сада је ипак схватио, да је монографија вредан документ не само за једног глумца већ за историју позоришног живота града и зато би било добро да таквих докумената буде још у будућности.
Učitavanje komentara...