У Народном музеју Ужице, отворена је изложба Између двије империје, Босна и Херцеговина на фотографијама Франтишека Топича 1885 – 1919. која је избор најзанимљивијих необјављиваних Топичевих фотографија, а уједно и најважнији издавачки подухват Земаљског музеја БиХ у последњих неколико година. Франтишек Топич (1857-1938), пореклом Чех, био је најзначајнији фотограф и аутор највећег броја фотографија аустроугарског периода у БиХ. Топич је као службеник Аустроугарске постављен у Земаљски музеј у Сарајеву који је, иначе, основан 1888. године у којем је радио као фотограф, архивски чиновник, а био је и први библиотекар и управник Библиотеке у Земаљском музеју. Топич је у БиХ живео и радио 31 годину. Изложба даје квалитетан и целовитији увид у стваралачки опус аутора чији се рад издваја као извор првог реда за истраживање интимне историје и географије босанскохерцеговачког друштва у освит једне од највећих људских и цивилизацијских трагедија уопште – Првог светског рата. Изложба у Ужицу саџи 40 фотографија различитих формата.
Ову изложбу видела је публика и у Љубљани и Загребу, а сада је организована и у ужичком Народном музеју у оквиру пројекта „Музејске приче“, који се финансира средствима Европске уније у оквиру ИПА ИИ Програма прекограничне сарадње Србија - Бпсна и Херцеговина 2014-2020. Тело за уговарање овог пројекта је Министарство финансија, Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније (ЦФЦУ), Републике Србије.
У оквиру пројекта „Музејске приче“ који је почео у јануару прошле, а завршава се до краја ове године, планирано је девет изложби од којих је до сада приређено пет. Упрокс неповољној епидемиолошкој ситуацији, изложбе се, иако мало успореном динамиком, приређују у планираним музејским изложбеним просторима. Наташа Јовановић из РРА „Златибор“, менаџер пројекта, подсетила је да „Музејске приче“ реализују Град Сарајево у партнерству са Хисторијским музејом БиХ, Центром за културу „Вук Карачић“ у Лозници и Заводом за заштиту споменика културе у Краљеву. Циљ је јачање културног идентитета Босне и Херцеговине и Србије кроз подршку рада музеја прекограничног подручја у смислу повећања њихове видљивости, унапређења капацитета, побољшања међусобне сарадње и јачања позиције на тржишту културног туризма. Ради се о 11 музеја прекограничног подручја: шест у БиХ (Хисторијски музеј БиХ, Олимпијски музеј БиХ, Земаљски музеј БиХ, Музеј књижевности и позоришне умјетности БиХ, Музеј Вијећница, Валтеров музеј) и пет музеја и институција у Србији (Центар за културу „Вук Карачић“ Лозница, Завод за заштиту споменика културе Краљево, Народни музеј Ужице, Завичајни музеј Прибој, Музеј Пријепоље). Укупна вредност пројекта је 459.981 евра од чега ЕУ суфинансира 84,81 одсто, а остатак обезбеђују партнери на пројекту.
-Наважније је што је из овог пројекта произашла неформална музејска мрежа, као и сарадња, поновно зближавање институција и људи. Пројекти јесу речи на папиру, а све остало зависи од људи, установа, наше енергије и мотива да сви идемо напред – рекла је овом прилико Наташа Јовановић.
Ернис Шљиво кустос у Земаљском музеју БиХ, подсетио је да је овај музеј најстарија и најзначајнија културна установа у БиХ и између осталог чува и негује око 6.000 негатива на стакленим плочама с краја 19. и почетка 20. века од којих је око 5.000 Франтишека Топича које имају изузетну вредност поготово у етнографском смислу.
- На фотографијама се види како су изгледали стамбени и неки најзначајнији објекти по којима је Босна и Херцеговина препознатљива, како је изгледла сеоска а како градска ношња, јавни простор, култура, спорт. Заправо, фотографије говоре о две доста различите цивилизације, босанској, истргнутој из османлијског круга, али још увек орјентализованој и западној, хришћанској, аустроугарској– истакао је Шљиво.
Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“ у Лозници, истакла је да прекогранична сарадња значи доста, јер се представљањем своје културе уз поштовање културе других народа и националности јача сопствени културни идентитет. По њеним речима, осим добре опреме којом ће рад музеја бити унапређен, захваљујући пројекту добијена је и мобилна апликација која ће омогућити да буду видљивији у региону што је и крајњи циљ. Сарадња и међусобно размењивање пројеката биће настављено, истакла је Снежана Нешковић Симић.
Славица Стефановић, директорка ужичког Народног музеја, између осталог је навела да је ужички музеј од оснивања сарађивао са Земаљским музејом, а што је кроз овај пројекат још више потврђено и унапређено. Осим тога, у октобру је ужички музеј гостовао у Хисторијском музеју у Сарајеву изложбом „40 година од откривања меморијалног комлекса Кадињача“.
-Када је 1948. године отварана наша скромна поставка у оквиру Музеја устанка 1941., тада је помоћ стизала и из Сарајева, јер ми у то време нисмо имали стручан и школован кадар. Значајна сарадња била је и пре Другог светског рата, с обзиром да смо припадали Дринској бановини од 1929. до 1941. године, чије је седиште било Сарајево. Наше колеге и данас одлазе у Сарајево да би истраживали у њиховим музејима и архивима – рекла је Славица Стефановић истакавши да се увелико разговара о будућим заједничким пројектима.
Захваљујући „Музејским причама“ ужички Музеј је успоставио нове видове сарадње са другим музејима и установама културе, а у оквиру дигитализације успостављен је мултимедијални водич кроз музејске поставке што се показало веома значајно нарочито сада у време пандемије коронавируса, али је набавио и вредну опрему за фотолабораторију, конзерваторско и документационо одељење, комјутере.
Изложбу у Ужицу отворио је Ратко Трмчић, члан Градског већа задужен за друштвене делатности.
-На нашим просторима империје су се од давнина сударале и трагове остављале одређујући судбину наших народа увек решених да живе у слободи, да буду своји на своме. О таквом једном периоду блиског сусрета империја сведоче ове фотографије Франтишека Топича. Реч је о изузетном ствараоцу који је био музејски фотограф и објективом умео да овековечи значајне догађаје, људе, обичаје, ношње – рекао је између осталог, овом приликом Ратко Трмчић истакавши да везе Ужица и Сарајева дуго трају.
-Везе два града одолеле су изазовима разних времена, а овај заједнички пројекат и поставка пред нама доприноси да ту сарадњу наставимо и у овом времену унапређујемо- рекао је Трмчић.
Изложба је отворена до 23. новембра, а биће доступна публици и током манифестације „Музеји Србије-Музеји за десет“ од 9. до 15. новембра у оквиру које је и „Ноћ музеја“. Заинтересовани је могу погледати уз поштовање свих противепидемијских мера заштите.
Učitavanje komentara...