Идеја оснивања Музеја ћирилице није само представљање историјата ћирилице, већ ће он бити место одакле се покрећу идеје и активности за очување националног писма. Музеј ће кроз свој рад допринети да ћирилица буде што присутнија у окружењу и да се промени стање употребе ћириличног писма у читавој Србији – каже за „Вести“ Синиша Спасојевић, помоћник председника општине, чији је симбол, поред Таре, Дрине и манастира Рача, постала и ћирилица, која до краја године добија јединствен музеј у Србији.
Успели смо у намери да се за општину Бајина Башта веже назив „престоница ћирилице“. Ослањајући се на културно наслеђе, пре свега манастира Рача, његове преписивачке школе и чување Мирослављевог јеванђеља, тежили смо да створимо додатне културне вредности. Основана је национална државна институција – Музеј ћирилице, који ускоро почиње да ради. Циљ нам је био да повежемо историју овог краја и развој ћирилице до данашњих дана. Сматрамо да ће све то утицати на туризам и привредни развој Бајине Баште, јер је део везан за ћирилицу – Музеј и манифестације – велики импулс за развој културног туризма. Очекујемо да ћемо на овај начин привући нову популацију која до сада није долазила у Бајину Башту, познату по природним лепотама: реци Дрини, планини Тари, језерима, видиковцима... Протеклих година истицали смо шири значај манастира Рача у очувању српске писмености и духовности у најтежим временима, а прича о ћирилици је природан наставак.
У којој су фази радови на Музеју ћирилице, који се налази у непосредној близини средњовековног манастира Рача, задужбине краља Драгутина из 13. века?
У Музеју ћирилице у току је трећа фаза радова. Објекат у коме ће Музеј бити смештен јесте некадашња стара школа у Рачи, која деценијама није коришћена јер, нажалост, није имала ђака. Пошто није служила првобитној намени, повезали смо је са историјатом манастира и направили целину – Дом ћирилице, чији је централни део Музеј ћирилице, који ће имати поставку од почетка писмености код Срба до данас. Имали смо изузетну подршку Министарства културе и државе, а реализација пројекта не би ишла овако брзо без подршке надлежног министарства.
Подсећам да је у првој фази пројекта „Дом ћирилице“ реконструисана стара школска зграда – од пода до крова – урађене нове инсталације, противпожарни систем, уведено грејање. Друга фаза обухватила је партерно уређење (расвета, ограда, бехатон стазе), чиме смо добили двориште са парковским уређењем и амфитеатром за будуће програме. Трећа фаза подразумева израду сталне поставке. Финансијска подршка износила је: за реконструкцију зграде 17 милиона динара, за партерно уређење 20 милиона, а за сталну поставку 33,3 милиона динара.
Симболично, Музеј ћирилице основан је на Дан словенске писмености – 24. маја, на празник Ћирила и Методија – као јединствена национална установа. Шта ће садржати поставка?
Поставка има два сегмента. Први је везан за дигиталну опрему, како би садржаји били што доступнији млађим генерацијама и како бисмо их подстакли да чешће користе ћирилицу. Други део је класичан, са хронолошким приказом историјског развоја ћирилице. Кроз радове уметника биће представљене најважније личности – од Ћирила и Методија, преко Светог Саве, до Вука Караџића. Ради се и на расвети, која ће допринети снажнијем визуелном утиску. Очекујемо да Музеј буде отворен до краја године, а прве посетиоце прими почетком наредне. У плану је и ширење музејског комплекса.
Предвиђено је да улазак буде из централног дела Музеја, из правца амфитеатра. Посетиоци ће се кружном путањом кретати од почетака писмености код Срба, преко централног дела са нагласком на Рачанској преписивачкој школи и причи о Мирослављевом јеванђељу, које је у Другом светском рату чувано у манастиру Рача. Подсећам да се Музеј налази баш на месту где је игуман рачански Платон преузео Мирослављево јеванђеље, па Музеј и на овај начин симболично повезује ћирилично наслеђе. Савремено доба, реформатори ћирилице, као и период забрана и прогона биће део поставке. Желимо да нагласимо идентитетски значај нашег писма. Посебно младима желимо да пружимо ширу слику о настанку српске писмености, најзначајнијим документима и књигама, а део сталне поставке биће посвећен и штампарству.
Приказаћемо како је изгледало преписивање књига у манастиру Рача и колико је то био мукотрпан посао. Колика је посвећеност била потребна да се рукописи умножавају и чувају. Представићемо Рачане као претече Вукове реформе јер су се служили народним језиком. О томе су своје мишљење дали србисти из Матице српске, САНУ и универзитета. Сарадња са факултетима је одлична, а очекујемо и сарадњу са институцијама културе у региону.
Поставка је намењена свима, али посебан фокус је на младима. Биће много дигиталних уређаја, виртуелних наочара и интерактивних столова. Циљ је да у дигиталној ери приближимо ћирилицу младима на савремен начин. Често се говори да је ћирилица писмо прошлости, али сматрамо да је она писмо будућности и желимо да је млади што више користе.
Колико је Бајина Башта препозната по ћирилици, која је постала ваш заштитни знак?
Мислим да смо постали препознатљиви. Пројекат је започео 2019. године доношењем Декларације о заштити и неговању ћирилице. Полако се показује да нас институције, медији и министарства виде као локалну самоуправу која је покренула иницијативу заштите ћирилице. У културном и туристичком смислу препознати смо као „град ћирилице“, што настојимо да оправдамо.
Имамо изузетну сарадњу са националним институцијама. Најинтензивнија је сарадња са Матицом српском, са којом имамо протокол о сарадњи. Сарадња је одлична и са Народном библиотеком Србије, која нам, према нашем одабиру, шаље књиге везане за ћирилицу, историју писмености и штампарство, што је увод у формирање библиотеке при Музеју.
Каква су очекивања од туризма?
Дом ћирилице је нови сегмент у туристичкој понуди Бајине Баште, која је досад била заснована углавном на природним богатствима. Сада у први план долази културно-историјско наслеђе. Манифестације посвећене ћирилици већ привлаче све више посетилаца, а највећи ефекат очекујемо од отварања Музеја.
Наравно да нисмо задовољни постојећим стањем, ни код нас ни у земљи. Желимо да сви натписи у Бајиној Башти буду на ћирилици. Као локална самоуправа, у оквиру закона и кроз разговоре са привредницима и младима, указујемо на значај нашег писма. У наредном периоду реализоваћемо много идеја, а Музеј ћирилице ће нам у томе бити велика подршка.
Шта је потребно урадити у инфраструктури?
Неопходна је реконструкција пута ка манастиру Рача. Очекујемо велики број организованих посета и аутобуса, па је потребно обезбедити адекватан паркинг простор. Отварање Музеја ћирилице значајно ће утицати и на развој села Рача и целокупне Бајине Баште.
„Ћирилична баштина“ у мају и „Дани Раче украј Дрине“ већ су добро познати. Ту је и „Ћирилична бициклијада“, одржана четврти пут, са више од 300 учесника. Имамо и ћириличне тачке: „Парк ћирилице“, Музеј ћирилице, манастир Рача, излетишта од скита Светог Ђорђа до манастира. Трудимо се да и манифестације окренуте спорту, забави и природи укључе причу о ћирилици, посебно када у њима учествују најмлађи и породице.
Шта се више не сме допустити када је у питању национално писмо?
Било би погубно да и даље занемарујемо своје идентитетско писмо и неразумно да губимо битку пред другим писмима и технологијама. Наше анкете показују да је изостанак употребе ћирилице пре свега резултат небриге и немара – што желимо да променимо.
Медијски пројекат „Ћирилица као заштитни знак Бајине Баште“ суфинансира Општина Бајина Башта
Učitavanje komentara...