У септембру ове године, Александар Радовић је пети пут учествовао на међународном такмичењу, Олимпијским играма за особе са интелектуалним тешкоћама-сметњама у развоју у Сарајеву и освојио три медаље, две златне, у бацању кугле и у трци на 50 метара и сребрну у скоку у даљ. До сада их је освојио прегршт у многим атлетским дисциплинама прилагођеним особама са интелектуалним тешкоћама - сметњама у развоју без икаквих организованих припрема и тренига. Град Ужице је препознао заначај Александрових досадашњих успеха и поводом Дана града, 9. октобра, уручена му је награда за изузетне резултате у раду.
Александар има 31 годину, особа је са Дауновим синдомом. Породица и Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Анђели“ чији је члан петнаесту годину, поносни су на њега и турдиће се да изнађу начине да му у наредном периоду омогуће да тренира, зато што је доказао своје моторичке квалитете и зато што је изузетна мотивација за све остале чланове Удружења за нове успехе на различитим пољима. Тања Селаковић, председница „Анђела“ истиче да ће Удружење наставити да развија све капацитете својих чланова, али нема снаге да то само до краја спроведе и зато се нада да ће подршка доћи. Можда се неки помак оствари и током октобра с обзиром да је то месец посвећен освешћавању јавности о постојању особа са Дауновим синдромом.
У Удружењу кажу да је Александар омиљен, комунукативан, самосталан и социјализован. Посебно су му драге прве медаље, две златне, које је освојио на Олимпијским играма у Сарајеву када је било више од 450 учесника. После тога, уследиле су нове у различитим дисциплинама и веома је срећан због сваке, добро се осећа због тога и обећава да ће и наредне године остварити нове победе. Пун је позитивне енергије, сам је научио да плива, воли да трчи, а добар је и у бацању кугле, скоку у даљ.
- Колико је упоран и колику жељу има, такмичио би се у свим дисциплинама. Пресрећан је због медаља, јер осећа да је и он нешто успео у животу. Под утисцима са такмичења живи целу годину, до наредног – прича мајка Љиљана Александрова највећа подршка.
Ове године специјалне Олимпијске игре у Сарајеву одржане су 13. пут, а окупљају особе са интелектуалним тешкоћама - сметњама у развоју из целог региона па и из Србије, али Александар Радовић за сада једини из Ужица учествује на њима.
- Ту се окупљају особе различитих дијагноза и такмичарске дисциплине су томе прилагођене. Александар је ове године у пливању на 25 и на 50 метара освојио четврто место, јер су други учесници сваке године све боље припремљени, са њима раде тренери два до три пута седмично, имају на располагању базене, атлетске терене. Волела бих да је тако и код нас. Александар би био пресрећан да може да тренира. Жеља ми је и да нам се још наших ужичких удружења придружи па да заједно учествујемо и представљамо наш град на овим играма. Срце ми буде пуно када се на видео биму на играма појави име нашег удружења и нашег града, а да зна да чита и Александар би био пресрећан – каже мајка Љиљана која је и сама веома активна у удружењу „Анђели“.
- Све што овде радим је у циљу да се пробуди савест за сву децу са потешкоћама у развоју. Оно чиме они једино располажу је љубав, чиста, искрена коју несебично дарују другима, зато су пресрећни када им се љубав и пажња узврате, а то је највише могуће када се са њима ради у групама, као у нашем удружењу „Анђели“ – истиче Љиљана чији живот није нимало лак, али се она труди да о тешкоћама не размишља већ да сву своју снагу употреби да их ублажи. Наиђу болни дани када поклекне и падне, али позитивна енергија и Александрова снага поново је дижу.
- Поносна сам на његову упорност, а и мене је научио да будем упорна. Живот нам није лак, али не желимо да се предамо – каже Љиљана.
Učitavanje komentara...