У Историјском архиву Ужице синоћ је у оквиру програма „Ужице – престоница културе Србије 2024“ представљена „Ћирилична баштина“, културна, образовна и туристичка манифестација која се сваког маја одржава годинама уназад у Бајиној Башти чији је основни циљ да подстиче коришћење ћириличног писма, да га негује, промовише и штити. Круна свих активности на очувању ћирилице које се спроводе у овој варошици покрај Дрине, јесте и изградња Дома ћирилице у бившој школи у Рачи у близини средњовековног манастира у оквиру којег ће бити први музеј ћирилице у Србији.
О манифестацији, али и о заштити и употреби ћириличног писма говорили су академик Злата Бојовић, проф. др Александар Милановић, проф. др Виктор Савић, Синиша Спасојевић председник Организационог одбора „Ћириличне баштине“ и руководилац пројекта „Дом ћирилице“, Никола Васиљевић, директор Установе „Култура“, као и Жељко Марковић, директор ужичког Архива. „Ћириличну баштину“ под покровитељством Општине Бајина Башта организују Установа „Култура“ и Туристичка организација „Тара – Дрина“ у сарадњи са Матицом српском, Историјским архивом Ужице, канцеларијом за младе Бајина Башта, Народном библиотеком „Милош Требињац“ и Националним парком „Тара“. Директор Устаноиве „Култура“ Никола Васиљевић, подсетио је да ова установа постоји 15 година, а пре више од деценију преузела је и организацију веома значајне манифестације „Дани Раче украј Дрине“ која, такође, промовише ћирилицу, а одржава се у манастиру Рача. Ове године тридесети пут биће додељена Рачанска повеља и Рачански печат. Током манифестације додељује се награда „Ћирилична даровница“ само једном добитнику годишње за допринос у очувању ћирилице и неговању српског језика и писма.
Жељко Марковић поздрављајући присутне подсетио је да ужички Архив годинама успешно сарађује са Установом „Култура“ у Бајиној Башти, са ТО „Тара – Дрина“, а један од резултата те сарадње јесте и оснивање Музеја ћирилице у Бајиној Башти. Он је изразио очекивање да ће и Ужице у години када је национална престоница културе покренути иницијативу и донети декларацију о заштити ћирилице. Према његовим речима, на националном Савету за културу, чији је Марковић члан, разматра се наставак онога што проистиче из Музеја ћирилице, а то би било оснивање Музеја штампарства у Ужицу где је радила прва штампарија у Србији.
У Бајиној Башти која осим „Ћириличне баштине“ има и Парк ћирилице и општинску декларацију о примени националног писма, прошле године је почела изградња и Дома ћирилице. Прва фаза грађевинских радова за које је Министарство културе издвојило 17 милиона динара, завршена је и према речима Синише Спасојевића у току је друга фаза која подразумева партерно уређење и изградњу парка и амфитеатра, а Министарство културе за ове намене издвојило је 20 милиона динара.
- Грађевински послови се одвијају по плану, а ми у међувремену са научницима српског језика радимо на припреми сталне поставке у будућем музеју ћирилице. Надамо се да ћемо у догледно време имати и пројекат сталне поставке – каже Спасојевић истичући да све ове активности имају велику подршку како Министарства културе тако и најрелевантнијих културних институција и установа у земљи и да се Бајина Башта сада, осим по природним лепотама, препознаје и по томе што је престоница ћирилице. То није случајно. Према речима Спасојевића, све почиње од манастира Рача, задужбине краља Милутина надомак ове варошице, у којој су у најтежем периоду српске историје калуђери, преписивачи, умножавали књиге и били зачетници савремене српске писмености. У време Другог светског рата у манастиру је чувана најзначајнија српска ћирилична књига „Мирослављево јеванђеље“.
Проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик, али и члан научног тима који припрема сталну поставку у будућем музеју ћирилице у Рачи, истиче да је ћирилицу важно очувати јер тако чувамо сопствени идентитет, а „српска књишка култура од свог настанка па до данас подразумева примену искључиво ћириличног писма“. Суштина сталне поставке у будућем музеју ћирилице у Рачи биће да се кроз једну модерну платформу код младих и деце пробуди љубав према ћирилици и да им се објасни да су им дедови и прадедови, чукундедови писали ћирилицом и да је она више него модерно писмо.
Академик Злата Бојовић сматра да ће музеј ћирилице бити у Рачи зато што је „овде било гнездо књиге“ и са „установљењем рачанског добро организованог преписивачког центра, ми смо добили имена аутора. То су ствараоци који су преписујући књигу сачували оно што је претило да после Турака нестане“.
Проф, др Виктор Савић, подсетио је да се Бајина Башта налази у географском средишту прве српске земље па зато и није случајно што у њој настаје први музеј ћирилице. Он се осврнуо на историјски развој ћириличног писм и навео да се сада снажније утиче на побољшање положаја ћириличног писма кроз музеј ћирилице, бројне манифестације па и правопис где се први пут „мало сажетије, јасније и отвореније говори о статусу ћирилице“.
Током представљања манифестације „Ћирилична баштина“ било је речи и о томе како ћирилицу вратити на место које јој припада. То зависи и од државе, али и од свих нас појединаца, каже проф. др Александра Милановића. Према његовим речима, један од начина јесте и да Србија коначно добије Закон о службеној употреби језика и писама који ће одражавати постојеће стање и да се ћирилица законски постави на место које јој у историји припада, а не да се још увек примењује Закон из 1991. године који је важио у бившој Југославији.
Učitavanje komentara...