Српска православна црква и верници данас обележавају Ивањдан, празник рођења Светог Јована Крститеља, једног од најпоштованијих светитеља у хришћанству. Његово име везује се за крштење Исуса Христа на реци Јордану, чиме је, према хришћанском веровању, означен почетак Новог завета и проповеди хришћанске вере.
Свети Јован је светитељ чији се спомен током године обележава више пута – празнују се његово рођење, Усековање главе, Сабор Светог Јована, као и три обретења његове часне главе. У српском народу посебно се поштује као заштитник кумства и побратимства.
Поред верског значаја, Ивањдан је сачувао и бројне народне обичаје који потичу још из претхришћанског периода, када се обележавао врхунац летњег сунца и почетак жетве. Празник је познат и као "девојачки празник", јер га прате бројни обичаји намењени девојкама и женама.
Међу најраспрострањенијим обичајима су плетење венаца од ивањског цвећа и лековитих трава, којима се ките куће ради здравља и благостања укућана. У појединим крајевима Србије жене које желе потомство провлаче се кроз венце од јованове траве, док неудате девојке саде жито верујући да његов изглед на Петровдан може наговестити удају.
Народно предање каже и да девојке на Ивањдан могу сањати будућег супруга ако увече под јастук ставе огледалце и последњи залогај доручка који су сачувале током дана.
Некада су се уочи Ивањдана на брдима палиле ивањске ватре, око којих се играло и певало, а обичај брања лековитог биља задржао се до данас, јер се верује да оно убрано на овај празник има посебну моћ.
Према народном веровању, три дана пре и три дана после Ивањдана не улази се у виноград, јер се сматра да га у том периоду чува Свети Јован. Како празник увек пада у време Петропавловског поста, на Ивањдан се пости.
Učitavanje komentara...