-Није лако благовремено заштити немоћне, помоћи посрнулима и вратити наду пониженима. Резулати нашег рада говоре у прилог чињеници да смо свих ових година били на висини тог тешког задатка. То је истовремено и обавеза пред којом, уз велико професионално искуство и стручне компетенције, отвореног срца дочекујемо време нових изазова у име лепше и боље будућности нашег Града - каже Ана Урошевић, директорка Центра за социјални рад „Ужице“
Поводом 60 година рада Центар за социјални рад „Ужице“ објавио је илустровану монографију којом је пригодно обележен јубилеј ове установе. Почев од пионирских дана Центра са једним социјалним радником у просторијама старе дрвене зубне амбуланте у близини Соколане, па до данашњег рада у репрезентативној наменској згради у Видовданској улици и 47 запослених, књига хронолошки обрађује организационе, законске, кадровске, статусне, реформске и друге значајне промене у вишедеценијском развоју социјалне политике високог стандарда ове институције. „За протеклих шездесет година постојања Центар за социјални рад „Ужице“ променио је неколико пута назив, адресу и обим делатности. Међутим, смисао његовог постојања - кроз активности које је, сходно друштвеним и социјалним околностима, деценијама унапређивао, остао је непромењен. У темеље Центра уграђена је перманентна брига за најугроженије суграђане“, истиче Ана Урошевић, директорка Центра.
За 60 година постојања Центар је пружио преко 110.000 услуга. Збринуто је на стотине деце без родитељског старања, кроз разноврсне видове подршке оснажено је и очувано на хиљаде породица, васпитним утицајем предупређен је настанак и ширење малолетничког преступништва... „Много је оних којима је подршка ове институције била сламка спаса и начин да се изборе са животним проблемима. Није лако сведочити о тешким људским судбинама, породичним драмама са којима се запослени у овој установи свакодневно сусрећу. Једини тренуци радости су када се тешке околности превазиђу и пружи нада и утеха онима који су стигли до безнађа“, напомиње др Јелена Раковић Радивовјевић, градоначелница Ужица у свом уводном тексту за монографију, нагласивши да Град Ужице као оснивач Центра прати рад ове институције и труди се максимално да у свакој ситуацији буде подршка како би се пружила адекватна помоћ угроженим суграђанима. „Могућности нису увек на оном нивоу који желимо, али се искрено надамо да ће интензивнији привредни развој допринети да у будућности та подршка буде у складу са најсавременијим достигнућима у области социјалне заштите.“
Већина старијих социјалних радника интервјуисаних за потребе монографије сматра да су 70-те и 80-те године прошлога века биле најперспективније и најпродуктивније године рада Центра, када се први пут системски развија рад у тимовима и комисијама, а Центар постаје модерна установа и окосница регионалног развоја социјалне заштите.
Хронолошки пратећи статистичке извештаје, стручне коментаре запослених, закључке са едукативних трибина, ова кратка хроника рада Центра читаоца подсећа и на кључне друштвене промене које су утицале на осетљиво социјално ткиво. Стога, нимало случајно, 90-те године представљају радикалан преокрет концепта рада Центра. Због распада Југославије територију ужичког краја населио је велики број избеглица који су представљали нову категорију корисника, а ограничени материјални ресурси додатно су отежали рад. „Када је почео рат, Центар се бавио углавном материјалним давањима, дељењем бонова за хлеб, дочеком избеглица, дељењем хуманитарне помоћи, преживаљавањем. Све што смо до тада знали почело је да стагнира и назадује“ , каже Љиљана Туцовић, дипломирани педагог. Очит пример наречене тврдње је повратак социјалне кухиње која је у периоду од две године обезбедила укупно 23 464 оброка.
Системске државне реформе почетком 21. века донеле су крупне новине и у раду Центра. Поменимо само учешће у реализацији пројекта „Реформа социјалне политике - изградња и јачање државе и цивилног друштва у циљу смањења сиромаштва и социјалне искључености у Србији“, који је 2003. године у четири општине реализовало Одељење за међународни развој Велике Британије (ДИФИД). Ужички Центар за социјални рад био један од четири центра у Србији који је својим искуством при примени новог концепта дао смернице за осмишљавање и увођење новог Правилника о организацији рада центара у Србији који је након пар година и донет. Поред тога, подстакнуто је стратешко планирање развоја социјалне политике у граду Ужицу и јачање партнерства јавног и цивилног сектора.
С друге стране, социјално раслојавање, карактеристично за период после двехиљадите године, довело је до тога да се близу половине становништва Србије налазила близу „прага“ сиромаштва. У великим индустријским центрима, какво је било Ужице, са приватизацијом, од 2000. до 2005. године око 8.000 радника остало је без посла и перспективе. Многе породице нису могле обезбедити огрев за зиму, лекове, комуналне услуге, школски прибор... Многима је једина адреса за какво-такво преживљавање била Центар за социјални рад.
Изградња Дома за старе, о чијој потреби је говорено још 80-их година прошлог века, почела је у новембру 2003. године. Изабрана је локација на Забучју где се до тада налазио Прихватни центар за избегла лица. Изградњу дома финасирали су влада Швајцарске (СДЦ), Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику, УНХЦР и локална заједница. Грађевински радови завршени су 2008. године. По партерном уређењу и набавци опреме, до децембра 2009. године Дом је опремљен и усељен. Годину дана касније Влада Србије Одлуком о мрежи установа социјалне заштите за смештај корисника, Дом Забучје предаје на управљање Центру за социјални рад „Ужице“.
Приређивачи монографије (Зоран Жеравчић и Зоран Јеремић) посветили су посебно поглавље Домском одељењу за смештај одраслих и старијих лица „Забучје“. Поред запослених, о условима за миран живот у Дому сведочи и неколико корисника. Један од њих каже: „Срећан сам што старост проводим овде, где сви запослени професионално обављају свој посао у корист нашег здравља, сигурности и безбрижности.“
Данас дом има листу чекања, прима 40 мушких и 40 женских корисника. Размишља се и о проширењу капацитеа јер по Закону о социјалној заштити установе тог типа могу да имају до сто корисника. Од двадесет четворо запослених троје радника финансира се из републичког буџета, док сви остали запослени, као и други текући трошкови, финансирају се из цене смештаја. Моралну одговорност друштва према старијим суграђанима Центар је извршио обезбеђујући им достојанствену старост.
Одлуком Града Ужица, 2019. године формиран је Градски центар за пружање услуга социјалног рада који реализује услуге личног пратиоца и дневног боравка. У наредном периоду очекује се већа доступност и проширење броја услуга које финансира локална заједница. О томе Слободан Грбић, члан Градског већа за социјалну политику каже: „Само уколико из Центра за социјални рад, у коме се запослени сваког дана сусрећу са новим изазовима и тешким животним причама, имамо потпуне информације и примере из праксе, можемо да реагујемо на прави начин и обезбедимо помоћ за најосетљивије категорије становништва.”
Статистички гледано, ужички крај у односу на друге делове Србије има најмање корисника новчане социјалне помоћи, најмање смештених, најмање развода и најмање малолетничке делинквенције.
Превентивна улога Центра за социјални рад је већ годинама у успону. Јача се међусекторска сарадња, интензивира излазак у јавност и презентује свој делокруг рада али и бива носилац и учесник разних градских манифестација, као што су обележавање Месеца старих, Дечја недеља, Дан комшија и друге.
„У Центру за социјални рад одговорно се приступа послу, имамо одличне услове за рад“, каже Светлана Југовић, социјална радница и додаје: „Тај рад одвија се по строгим законским процедурама, али никад не заборављамо да су испред нас људи који имају право на нову шансу за бољи живот.“
Можда би најбоље странице ове монографије исписали многобројни корисници услуга Центра. „Није лако благовремено заштити немоћне, помоћи посрнулима и вратити наду пониженима, али није ни тешко када знамо да ће нас сачекати блага реч захваланости и топли осмех на лицу оних којима смо пружили шансу за достојанствен живот“ каже Ана Урошевић и закључује: „Резулати рада говоре у прилог чињеници да смо свих ових година били на висини тог тешког задатка.То је истовремено и обавеза пред којом, уз велико професионално искуство и стручне компетенције, отвореног срца дочекујемо време нових изазова у име лепше и боље будућности нашег Града.“
ДОСАДАШЊИ ДИРЕКТОРИ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД „УЖИЦЕ“
Радмила Чавор, Живорад Аврамовић, Даница Гајић, Александар Спасић, Добривоје Тодоровић, Милутин Ђурић, Јеленка Биљић, Росанда Ђурић, Заим Рамовић, Ружица Јелисавац, Снежана Ивановић и Ана Урошевић
Редакција „Вести“
Učitavanje komentara...