- Циљ Академије је да што боље буде повезана са привредом и уколико је та сарадња јака, студенти ће имати брже запослење, већу потражњу и понуду, стабилно знање опредељено према индустрији нашег региона - рекао је за „Вести“ др Александар Миловановић,професор струковних студија, на студијском програму машинство
Др Александар Миловановић на Академији струковних студија Западна Србија-Одсек Ужице ради од 2020.године на студијском програму Машинство. Завршио је основне, мастер и докторске академске студије на Машинском факултету Универзитета у Београду.
Да ли сте били радно ангажовани пре доласка на Академију?
Докторирао сам 2019.године, а пре тога сам радио у привреди. Почео сам прво да радим као пројектант опреме под притиском, затим као пројект менаџер и индустријски дизајнер на развоју нових машина и водио сам део производње у једној од бољих фирми у региону Синтерфусе у Ужицу. Поред тога радио сам и преко интернета дизајн ЛЕД расвете за компанију Понтилуx.
Шта вас је определило за рад са студентима?
О раду са студентима размишљао сам од 2018. године када ми је докторска теза била при крају. Моја очекивања су можда била и превелика на почетку што зависи и од студената, али сада је другачија ситуација.
Да ли је предност што сте млад професор?
Наравно да јесте, прво имао сам привилегију да радим у привреди уско специјализовану за производњу тако да је то значајно искуство које може лако да се пренесе на студенте. А имам и јасну слику шта је потребно струковним инжењерима машинства када оду у привреду.
Први пројекат је из 2021. године за иновирање на предмета Програмирање ЦНЦ системима 1 и 2. То је пројекат од Министарства просвете, науке и технолошког развоја и завршен је 2022.године. Од тог пројекта обезбеђена је прва опрема односно део рачунара у кабинету за машинство. Тај први пројекат имао је за циљ да се иновира настава на одређеним предметима. Када сам почео овде да радим са студентима настава је била искључиво базирана на теоријским знањима и на ономе што студенти раде на папиру. Није било програмирања кроз примену различитих рачунарских алата. Теоријска настава је јако важна и основа је за све даље у стицању знања, али да би они били што припремљенији за посао у привреди треба им на време увести неке рачунарске алате који су заступљени у привреди. То је кроз први пројекат и урађено, а само иновирање предмета је значило да ћемо у примену увести рачунарски софтвер.
Која је иновативност тог пројекта?
Први пут су студенти добили на таквим предметима видео материјал, а тада је било популарно учење на даљину, затим је уследила измењена настава због проблема који су настали због епидемије корона вируса. Из видео материјала настао је и приручник за предмете Програмирање ЦНЦ система 1 и 2, који је подељен студентима на завршетку пројекта. Овај пројекат донео је могућност аплицирања за други пројекат односно за донацију.
Шта је обезбеђено кроз други пројекат?
Претходни пројекат донео је могућност аплицирања за други пројекат односно за донацију. Она је добијена од ХААС фондације из Белгије, а аплицирао сам испред студијског програма Машинство, као и и Академије Западна Србија-Одсека Ужице за донацију од 10.000 евра. Та средства искоришћена су за додатну обуку студената од 176 радних сати на ЦНЦ машинама. То смо урадили преко Компаније „Инмолд Гроуп“ из Пожеге јер су они могли да нам одговоре на захтеве које смо имали. У школи смо имали отворен конкурс за студенте друге и треће године на студијском програму Машинство и пријавило се осам студената. Они су успешно завршили обуку у„Инмолд“-у кроз коју пролазе нови оператери и програмери ЦНЦ машина који се запошљавају на таквим радним местима.
Шта су практично добили студенти и какви су њихови утисци?
Наши студенти су добили обуку захваљујући ХААС фондацији и „Инмолд“-у, тако да су потпуно спремни за раде на ЦНЦ машинама, као и да програмирају ЦНЦ машине.То је практично повезивање образовања и привреде, како би се инжењер припремио за рад и да стекне што боља знања.
Први дан је био јако занимљив јер су имали крајње подељења мишљења. Студенти који су имали предзнања из машинства били су одушевљени таквом фирмом, док су други били крајње резервисани. То се потпуно променило после пет-шест дана у таквом радном окружењу тако да су сви били одушевљени љубазношћу људи који су у фирми водили обуку, али и са свим што су имали прилику да виде и науче. Тада су видели колико им значи стечено знање из предмета Обрада резањем и Програмирање ЦНЦ система 1 и 2 са праксом што и јесте циљ.
Наравно, да нам отвара нове могућности за пројекте из ове области машинства и бољу сарадњу Академије струковних студија Западна Србија са привредницима овог региона. Циљ Академије је да што боље буде повезана са привредом и уколико је та сарадња јака, студенти ће имати брже запослење, већу потражњу и понуду, стабилно знање опредељено према индустрији нашег региона. То значи да сви добијају и школа и индустрија која добија припремљеног кандидата. Они имају од 70-90 одсто усвојених знања и спремни су за рад. Тај мали проценат који остаје је њихово привикавање и стицање оперативних знања на том радном месту и генерално праћење хијерархије коју има фирма, свака на свој начин.
Шта за вас лично значи обезбеђивање овакве донације за праксу студената?
То је за мене велики успех и свакако вид даљег усавршавања и мотивације за наставак доброг рада. Добар резултат претходног рада је и што имамо студенте на трећој години са просеком преко 9, а пре три године то није био случај. У последње две године имамо и по 16 уписаних студената на више године студија, док је претходно било од 6-10 студената. И то нам је баш значајно.
Да ли сте задовољни радом на Академији?
То је занимљиво питање, а ово је посао који пружа слободу. Бити професор на Академији струковних студија значи сарадњу са младим људима, преношење нових знања али вас и постиче на стални развој и напредовање из области машинства за које сам се школовао. Образовна установа је потпуно другачија од рада у привреди, али ми омогућава да стално усавршавам своје знање али и да га преносим на студенте. Рад са студентима подстиче наставника да се константно усавршава и да буде у корак са привредом из области машинског инжењерства. Уколико ја нисам у кораку са дешавањима, онда немам шта ново да им пренесем. Примера ради, предмет Гас и гасне инсталације бави се пројектовањем цевовода и сваке године студенти добијају нове пројектне задатке, а они су везани за оно што сам радио протеклих година. То је практично спона између њих и захтева из индустрије.
Што се колега тиче колико знам задовољне су мојим радом. А када се појавила могућност да аплицирам за пројекте обавестио сам руководство Академије и шефа Катедре.
Како је обезбеђена обука за студенте?
Када нам је одобрен пројекат пријавило се осам студената, тако да је то довољан број да се одобреним новцем покрије њихова обука. На упите потврдно нам је одговорила фирма „Инмолд Гроуп“ јер они имају регулисан процес обуке и за њихове људе који долазе и за студенте који имају њихову стипендију. То нам је била велика срећа да све реализујемо и да студенти добију додатни вид едукације и стручну праксу.
Који су даљи планови за студијски програм Машинство?
Следећи корак је развој студијског програма и акредитација мастер стуковних студија Машинства. То је веома важно јер имамо студенте са високим просеком. А онда и лабораторија са опремом и машинама за будуће обуке. То би нам омогућило да први сусрет са практичним радом буде у школи.
ЛИЧНО ЗАЛАГАЊЕ ЗА ПРОЈЕКТЕ
Први пројекат др Александра Миловановића, професора струковних студија „Програмирање ЦНЦ система“ финансирало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја у износу од 4200 евра за опрему кабинета за машинство.
Други пројекат је од донације ХААС фондације у износу од 10.000 евра којим је омогућена обука и стицање практичних знања студентима на ЦНЦ машинама у Компанији „Инмолд Гроуп“из Пожеге.
ОПРЕМА ЗА ПРОЈЕКТНЕ ЗАДАТКЕ
Академија струковних студија са студијским програмом Машинства на Катедри Машинство и технолошко инжењерство на основу добре сарадњом са привредом обезбедила је осам нових рачунара. Укупно имамо 11 рачунара у кабинету што може да одговори захтевима групе студената да их свакодневно користе у школи за пројектне задатке.
Učitavanje komentara...