У јавности постоје иницијативе да се измени део закона који се односи на пољопривредне пензије које су у просеку 11.000 динара. Колико је то мало говори и податак да је износ социјалне помоћи 16.000 динара. Пензионерска повишица износи око 600 динара на сваких примљених 10.000 динара на пензионерском чеку
Ужице има 20.100 пензионера што чини 27 одсто укупног становништва града, податак је ПУПС-а. С обзиром на демографска кретања, епидемију коронавируса и подизање лествице за одлазак у пензију овај број свакако је умањен и креће се испод 20.000. Просечна пензија прошлог фебруара у Ужицу је износила 30.430 динара и углавном се кретала на нивоу минималне зараде. Више од четвртине ужичких пензионера пре годину дана примило је мање од 20.000 динара што је преко пет хиљада најстаријих суграђана. Прва исплата увећаних пензија за 5,9 одсто била је 10. фебруара. У просеку пензионери су примили 29.000 динара израчунала је статистика. У јавности постоје иницијативе да се измени део закона који се односи на пољопривредне пензије које су у просеку 11.000 динара. Колико је то мало говори и податак да је износ социјалне помоћи 16.000 динара. Пензионерска повишица износи око 600 динара на сваких примљених 10.000 динара на пензионерском чеку.
Интересантан је податак да ће будући пензионери са дугогодишњим минималцем стичу право на пензију од “целих” 21.000 динара. У најбројнијој популацији у нашем граду има доста и ваљаоничара који су захваљујући високим примањима за наше услове и уплаћиваним доприносима стекли колико-толико пристојне пензије за разлику од текстилаца, трговаца и других делатности. Међу њима су и пољопривредни пензионери са скромним месечним принадлежностима који су у старосној доби када је у већини случајева тежак живот и рад на селу узео данак не могу да раде на селу. Колико ће нови Закон о социјалној карти који се налази у скупштинској процедури исправити социјалне неправде остаје да се види. За сада постоје бенефиције и ваљало би да већи број пензионера од постојећег броја буде обухваћен бесплатним превозом и у нашем граду. У дану исплате увећаних пензија у близини “Војвођанске банке” разговарали смо са неколико ужичких пензионера који апсолутно подржавају повећање принадлежности пољопривредницима.
Владимир Жунић, пензионер Ваљаонице бакра
Ми, ваљаоничари имамо добре пензије, уплаћивали смо веће доприносе. Пољопривредне пензије су мале и треба их повећати. Социјалне карте могу да реше одређене проблеме, али не и све. Битно је повећање стандарда. Без повећања стандарда нема ничега. Цене хране нису толико “отишле” . Приметио сам да је уље највише поскупело на око 140 динара.
Радојица Васиљевић, агроном у пензији
Мој брат има 74 године и осам крава и мора да ради као да му је двадесет. И у рату и у миру сви се окрећемо селу. Произвођаче хране треба максимално стимулисати. Понижавајуће су пољопривредне пензије од 11.000 динара. Какав је то рад целог живота? Што се сада пола нас није вратило на село, него смо остали у граду? Солидно је протекло повећање пензија, али зависи како ко гледа. Ко има добру пензију њему је супер са повећањем, а ко има малу пензију...Нисам за изједначавање пензија, али ко има мала примања треба их узети у обзир и исказати солидарност кроз олакшице. Ко је најугроженији треба га заштити, посебно старе сеоског становништва и повећати најниже пензије.
Миљана Поњавић, пензионерка из Ужица
Требало би свима повећати пољопривредне пензије. Ужице има приличан број пензионера и примити 11.000 динара стварно је мало. Код мојих у селу има старих људи који имају оваква примања, стари су и живе само од овог износа. Не могу сад да раде на имању, јер имају доста година. Што се тиче моје пензије не жалим се, било је повећање, али скачу и цене. Чим је гориво поскупело све поскупи. Дођем у центар градае, купим ствари, углавном храна па се некако много набере. И дажбине су високе, имам етажно грејање на дрва, штедим струју, али ипак високи рачуни стижу. И вода је много поскупела.
Никола Максимовић, пензионер Ваљонице алуминијума
Требало би повећати пољопривредне пензије сто одсто. Међу њима на селу има доста непокретних и немају друге приходе. Имам случај у породици непокретне особе са пољопривредном пензијом од 12.000 динара, док лекови коштају 20.000 динара и нико од укућана више не може да ради у селу Јакаљ, јер су стари и болесни. Велики проблем на селу је што људи не могу да раде, а примају минималне пензије. То су људи који су годинама на обремици носили воду, гајбе са малинама, гајили телад, овце. Више то не могу и требало би им помоћи. Моја фабрика је дала пристојну пензију у коју сам отишао са 58 година, али треба бити солидаран и подржати оне у старости који заиста немају и не могу да остваре ни право на туђу негу и помоћ на селу.
Učitavanje komentara...