У Градској галерији у Ужицу, 8. јуна је отворена изложба фотографија Александра Келића под називом „Царпе Дием“ коју чине 23 фотографије, али је доступан и шири увид у његове радове путем видеа.
Према речима Зорана Цветића, директора Градске галерије, Александар Келић слави живот не само кроз фотографију, већ ужива у сваком свом дану.
Милица Лапчевић, угледна уметница и ликовна критичарка, између осталог је навела да циклус „Царпе Дием“ садржи фотографије „издвојене из архиве која је настајала више од четири деценије“, а које заслужујусвоје место у историји домаће па и европске фотографије. Према њеним речима, осим што отвара ново поглавље у комуникацији са публиком, Келић овом колекцијом поставља питање о актуелном тренутку савремене фотографије као и шта она може донети гледаоцу данас у визуелном, али и у филозофском смислу. Ради се о делима, чији се „аутор непрестано преиспитује пружајући нам неке врсте извештаја из реалности“ која и сама постаје „све више невидљива, проткана умреженим световима дигиталног универзума, рутинираним опажањем дизајнирене глобализације, назнакама недостижних уточишта у природи и хармонији и надасве обећањима симулиране слободе“.
- Можемо рећи да се и на фотографијама приказним на овој изложби аутора Александра Келића одвија потрага за реалношћу од које је фотограф одвојен, пре свега, позицијом путника који се креће различитим градовима Медитерана. Под благим светлостима приморја и њиховим рефлексима над Италијом, Шпанијом и Грчком, без посебног фокуса, у трагању за аутентичним призором, активирају се претходна искуства година рада у фотографији, осећај духа времена, тежња да се заустави тренутак у времену непрекидног кретања, како сам аутор наводи, „када изгледа као да нема времена“ – рекла је, између осталог Милица Лапчевић о фотографијама Александра Келића на којима су главни јунаци анонимни пролазници, птице или животиње који, према речима Милице Лапчевић „провоцирају нашу перцепцију презасићену визуелним надражајима указујући на тренутке, заиста вредне посматрања, оне у којима истоврено љуштура реалности пуца откривајући рањиве, узалудне, фрагментарне гестове релације, идентитете чиме доспевамо до дубоко хуманог, универзалног виђења света који нас окружује, а који овај аутор пружа“.
Александар Келић овом приликом је изјавио да његова кретања по градовима Медитерана нису била до краја туристичка, али је из тога проистекла идеја фотографисања која је повезана са његовим генералним ставом према самом медију.
- Идеја фотографије повезана је са одређеном хроником и времена и мог живота, тако да је у контексту тога настала и ова серија фотографија, али у специфичним условима у односу на лимитирано време са којим сам се борио у односу на места која су била нова, инспиративна, интересантна за снимање – истакао је Келић.
Александар Келић (1964) рођен је у Београду где је и завршио Факултет драмских уметности. Осим фотографијом бави се и педагошким радом. Члан је УЛУПУДС-а од 1977. године, а у статусу је самосталног уметника од 2001. Професор је на Факултету примењених уметности у Београду. До сада је приредиое 15 самосталних и излагао на више од 200 колективних изложби.
Učitavanje komentara...