У Народној библиотеци Ужице, у петак, 9. фебрура отворена је изложба фотографија „Пристајање на нестајање“ ауторке Слађане Пантелић која је посвећена књигама које су у различитим историјским раздобљима изгореле у пожарима који су прогутали одређени писани траг о језику, култури и историји неког народа. Изложба је отворена до краја марта.
Циклус фотографија који је пред ужичком публиком настао је као сведочанство о случајном, великом пожару који се догодио у лето 2022. године у центру Новог Сада, у пролазу у Јеврејској улици, у коме су једном уличном продавцу изгореле све књиге. На месту пожара Слађана Пантелић урадила је фотографије које је видео Дарјуш Самии, музејски саветник у Музеју Војводине од кога је и потекла идеја за изложбу. На његову иницијативу заједно су урадили још неколико серија фотографија у којима су користили изгореле књиге, а да би била боље дочарана прича о њиховом нестајању, поједине фотографије су настале у катакомбама на остацима нагорелих књига. Тако је изложба посвећена „свим књигама несталим у пожару“ како је, између осталог, написао Дарјуш Самии у тексту који је прочитан на отварању изложбе. „Поред затеченог стања након пожара, урађен је један мали сценски перформанс у којем је фигуративно спаљена средњовековна рукописна књига. Она симболички представља страдање Народне библиотеке у Београду на почетку Другог светског рата“, навео је Дарјуш Самии и закључио: „Фотографије Слађане Пантелић указале су на тренутак у којем књиге нестају. Свака природна реакција покреће осећај губитка и жала за неповратно изгубљеним. Само дубљим посматрањем, откривамо да последњи суд не даје ватра, већ оно исконски похрањено у човеку, а то је жеља за стварањем.“
Прву самосталну изложбу, Слађана Пантелић имала је пре неколико година у Градском културном центру у родном Ужицу у којем је једно време радила дизајн и техничко уређење књига у некадашњој штампарији „Рујно“ . Сада живи и ради у Новом Саду, а фотографија која је њена велика љубав, одвела ју је на бројне домаће и међународне изложбе. Излагала је осим у Србији, и у Лондону, Бечу, Њујорку, Словенији, Пољској, Румунији, Хрватској, Кини… За свој рад награђена је значајним наградама. Носилац је уметничког звања Ф1 у Фото савезу Србије.
- Фотографија је за мене хоби, моја инспирација, моје „пуњење батерија“. Кроз фотографију сам добила много тога, пре свега, познанство са дивним људима широм света. Волим дуге шетње и ако немам друштво, онда ми је фото апарат моје друштво, волим природу, волим да стварам, бележим, да чувам од заборава – рекла нам је Слађана Пантелић.
- Не знам ништа о пожару са ових фотографија. Где се догодио? Када? Зашто? Знам само оно што се на њима види, тренутак времена у коме су странице пламтеле и тренутак вечности у коме се речи нису дале. Прелазиле су ухиљадостручене у фотографију (знате ону изреку да једна фотографија вреди хиљаду речи) и то кроз објектив и око жене чија је професија да слаже речи и странице, да прави књиге. И управо тај парадокс да неко коме је судбина наменила да се бави настајањем књига бележи и трајно чува њихово нестајање, говори нам баш то да у почетку беше РЕЧ и да ништа није случајно. И мада се ова изложба зове „Пристајање на нестајање“ она нам говори да РЕЧ не може и неће нестати, истакла је Нада Селаковић, новинарка у пензији, на отварању изложбе.
Душица Мурић, директорка ужичке Народне библиотеке, подсетила је овом приликом, да су кроз историју цивилизације многе библиотеке уништене, почевши од Александријске, па све до немилих примера у прошлом веку као што је књигоцид који се десио 6. априла 1941. године када је уништена Народна библиотека на Косанчићевом венцу у Београду. А библиотеке „представљају важну карику у заштити културне баштине“, јер „прикупљају, чувају и дају на коришћење књиге“ и управо су оне, према речима Душице Мурић, „места где треба промовисати једну овакву изложбу која сведочи о нестајању културног блага“.
Učitavanje komentara...