Поновни сусрет младих хемичара са професоркама

Андреј Ковачевић завршио је Хемијски факултет у Београду и одлази на мастер студије у Женеву, а Игор Топаловић је на четвртој години Хемијског факултета у Београду. Просечна оцена током студија им је 10, али нису заборавили своју школу и професорке хемије Драгицу Селаковић и Славицу Вељовић са којима су у контакту

Бивши ученици Ужичке гимназије, Игор Топаловић и Андреј Ковачевић, освајачи међународних признања из хемије наставили су после средње школе студије на Хемијском факултету у Београду. Андреј је завршио основне студије и примљен је на мастер студије у Женеви у Швајцарској, а Игор уписује четврту годину. Заједничко им је што током студија имају све десетке. Они су били успешни, веома свестрани и из свих других предмета, али је хемија одредила њихов животни пут и будуће професије.

Игор Топаловић, студент београдског Хемијског факултета и бивши ученик Ужичке гимназије за „Вести“ говори о протеклом периоду али и о плановима за будућност.

Још као средњошколац учествовао је на такмичењима из више предмета, али се ипак највише припремао за хемију. Сваке године освајао је награде на републичким такмичењима, а од другог до четвртог разреда учествовао је и на Српској хемијској олимпијади. У четвртом разреду 2019. године на Међународној хемијској олимпијади у Паризу освојио је сребрну медаљу.

-На том такмичењу било је око 300 такмичара из око 70 земаља света. Наш тим из Србије имао је четири учесника као и сваке године од којих сам ја освојио сребро, а остали две бронзе и похвалницу. По завршетку Гимназије уписао сам Хемијски факултет и веома сам задовољан својим избором јер сматрам да је добра полазна основа и ко жели да се тиме бави у животу-истиче Игор.

На факултету има све десетке а одабрао је смер Хемичар који практично покрива све области. Како каже током студија нема студентских такмичења као у средњој школи. У плану му је за сада да после основних упише и мастер студије на Хемијском факултету у Београду.

О заједничком сусрету са професоркама каже- да га је позив позитивно изненадио јер то показује и да наши успеси током средњошколских дана нису заборављени.Остао сам у контакту са мојом разредном професорком Славицом Вељовић. И при уписивању средње школе знао сам да ме хемија највише интересује али каснији успеси на такмичењима су само то потврдили. Младим људима бих поручио да се потруде, конкретно мислим на хемију, да ту нађу шта им је интересантно и сигурно ће пронаћи-закључио је Игор.

Андреј Ковачевић у јулу је дипломирао на Хемијском факултету у Београду са просеком 10 и у септембру одлази на мастер студије у Швајцарску. Мастер студије трају 18 месеци, а затим би волео да упише докторат.

-На мастер идем у Женеву, а заправо тражио сам програме који ме интересују. Од почетка факултета интересују ме области где се хемија повезује са биологијом и медицином. Постоји једна област која је релативно нова, која постоји пар деценија а то је хемијска биологија. Тих програма нема пуно универзитета у свету, а у Србији је та област јако мало заступљена. На основу тога што ме занима тражио сам и потенцијалне мастер програме. На крају највише ми се свидео овај програм у Женеви јер је фокусиран да направи од младих интердисциплинарне научнике. То значи да се профилишем ка биолошки орјентисаној хемији, јер ова област хемијске биологије се бави применом хемијских техника у проучавању биологије и медицине. То су на пример открића патологија болести или развоја нових терапеутика за лечење великог броја обољења- објаснио је Андреј.

Потрагу и пријављивање преко интернета за овај програм почео је још прошле године, а после интервјуа у марту убрзо му је стигао одговор да је примљен на мастер студије. Овај програм захтева истраживање и укупно је примљено девет студената из света. Школарина се у Швајцарској плаћа и износи 500 швајцарских франака по семестру, тако да је то годишње као и школарина код нас за самофинасирајуће студије. Андреј је добио и стипендију од тог универзитета која ће му покривати трошкове живота и боравка.

За протекли период истиче да га је захваљујући такмичењима у средњој школи то определило да усмери интересовања на истраживачки рад. Хемија пружа широке могућности, а данас је велики примену нашла у биолошкој, фармацеутској, области материјала...

Подсетимо, Андреј је учествовао на две Међународне хемијске олимпијаде на Тајланду 2017.године, у Чешкој и Словачкој 2018.година и на обе је освојио бронзане медаље.

-Градиво за Олимпијаде превазилази факултетско ниво по тежини задатака. То је захтевало пуно труда и рада, а онда почињете да разумете логику хемије и на основу тога можемо да објаснимо како функционише живи свет, додаје Андреј.

Када говори о гимназијским данима сећа се посебно како су се такмичили, а у том друштву био и Игор.Сваки одлазак на такмичење био је „златно доба хемије“ у нашој школи још од Милоша Селаковића, преко мене до Игора. Посебно памтим припреме, трему и заједничког проживљавања успеха. Леп је гест што се поново окупљамо са професоркама јер је важно знати да смо оставили неки траг у школи-истакао је Андреј.

Славица Вељовић, професорка хемије Ужичке гимназије предавала је Игору Топаловићу, али и Милошу Селаковићу који је сада на докторским студијама у Швајцарској.

-Сваки сусрет са њима изазива посебну емоцију, јако сам поносна на све њих и знам да је то резултат њиховог великог и напорног рада, вишегодишњег одрицања...То су деца која су вредна да се о њима говори као и о успесима које постижу-нагласила је професорка Вељовић.

Она наводи -да од тренутка када су отишли у Београд и почели да добијају десетке на факултету била сам сигурна да је то њихова „пропусница“ да даље, односно одлазак из Србије. Због тога ми је јако жао што их нећу чешће виђати и што ће њихова места овде заузети неки много лошији од њих. Увек им говорим да кад год се видимо да знање које носе то је једино што им никад и нико не може одузети. Оно што они носе је непроцењиво, а овакав таленат нисам сигурна да ћемо ускоро имати у школи-закључила је Вељовић.

Драгица Селаковић, професорка хемије Ужичке гимназије наводи да се увек истакну деца које запазите и стекнете утисак да вас само они пажљиво слушају и разумеју градиво.

-То су та деца коју ми препознамо, негујемо, мотивишемо и радимо додатно са њима. Та деца онда почињу да постижу успехе.Тако смо кренули Андреј и ја, почео је као такмичар и изградио је себе кроз тај рад. Првенствено самосталан његов рад, а они су једноставно таленти који су са таквом лакоћом освајали постојеће градиво -истакла је професорка Селаковић.

Сви детаљи са такмичења остали су у сећању почев од заједничких одлазака, дружења, али и тада посебно упознајете то дете, наставља професорка Селаковић и додаје да је велика радост када прозивају вашу школу и када се награде додељују ученицима.

Такви тренуци обележили су каријере професорки Селаковић и Вељовић које успехе својих ученика доживљавају као привилегију у бављењу овим послом. У разговорима које сада воде оне и даље их питају имају ли потешкоћа, могу ли да им помогну... Заједно се радују успесима на факултету, а сваки њихов сусрет изазива осмех али и посебне емоције. Једино за чим професорке жале је што је извесно да они неће остати овде и питање када ће и да ли ће се вратити, јер нисмо у могућности да као земља задржимо овакву децу него нам их узимају други.