- Живим на свом имању и од свог рада. Нисам отишла ни у Београд ни у иностранство, остала сам у свом граду и поносна што сам Ужичанка са Поре - истиче Милена Суботић познати произвођач јаја из Крваваца.
Животопис Милене Суботић (66) из Крваваца препун је храбрих одлука које само жена може да донесе. По школи козметичарка, у спорту атлетичарка и рукометашица „Текстилца"“, радница „Гаме“, власница "отетих" локала СТР "Милена" и "Бразилија" како каже по доласку демократије двехиљадите, и оно по чему је суграђани деценијама уназад препознају - врхунски произвођач јаја која од ње на ужичком пијацу данас купују и деца и унуци њених првих купаца из 1987. године. Ипак, највише воли да каже да је поносна бака четири унука за које је једноставно бака Мика. Из очеве куће на Пори, Милена се 1976. године удаје за занатлију Светозара Суботића и долази на његово имање у Крвавце.
Рађа синове Небојшу (43) који се одлучио за останак на пољопривреди и Бориса (42) који је предузетник и држи радњу са мобилним телефонима на главној улици у Ужицу. Једна од првих храбрих одлука била је да после 11 година рада у времену када се из села одлазило у град, Милена напусти предузеће због пољопривреде.
- Супруг и ја кренули смо 1981. године са поврћем и цвећем. Годину дана касније на Каленића пијаци продавала сам гладиоле и ову производњу држали су супруг и син до 2006. године када смо продали 200.000 струкова. Сећам се да сам радила другу смену и негде око пет поподне само ми је дошло у главу - напуштам посао! Дошла сам кући и рекла мужу "драгичка". Најпре је помислио у шали да сам му нашла неки “крш” од аута за лимарију, али сам остала чврста у науму да напуштам посао и да нема расправе. Рекла сам мужу да се не враћам у "Гаму" , јер хоћу да се бавим пољопривредом и нисам се касније покајала ни једног момента - прича о одлуци с почетка осамдесетих Милена Суботић која памти та златна времена када је за један дан од продаје гладиола у Београду зарађивала своју месечну плату у предузећу. Суботићи су у производњу јаја кренули 1987. године са 1200 кокошака и направили два објекта један од 500, а други од 700 квадрата. Данас је то фарма са 6000 кока-носиља. Купују једнодневне пилиће, гаје их четири и по месеца, зато што је исплативије и здравствено контролишу производњу од пилета до јајета у коју је до сада уложено 200.000 евра.
- Све више и више је јаја на тржишту, а врло мало нас аутентичних произвођача. Једне године се добро заради, следеће године будете на нули, али свих ових година ниједном нисмо прекинули производњу због угрожавања сопственог тржишта. Сад је баш доста скочила цена хране и кукуруза, скидала сам цену јајима по два динара и за месец дана губила по 100.000 динара. Мени је добро кад могу купцима да спустим цену и то говори да је произвођач то у могућности да би заштитио своје тржише - наводи Милена која је док није стасао подмладак, синови се оженили и сигле вредне снахе сама хранила стадо, наручивала концентрат, истоварала џакове, чистила објекат и ручно пласирала јаја и ништа јој није било тешко. Син Небојша почео је да се бави производњом кромпиром на неких 20 хектара, углавном земље под закупом. Поседује сву потребну механизацију, тракторе, сејалице, пасирку, објекат за складиштење кромпира од око 250 квадрата, халу 25 пута 12 метара. Ове године произвео је 450 тона, јеловног и нешто семенског на Пониквама и све је пласирано.
-У питању је озбиљна производња и улагања, мада су некако ситнији произвођачи "видљивији" од крупнијих , али не мари ... Мој син један од највећих произвођача кромпира у региону и овде у Ужицу - одмахује руком Небојшина мајка која додаје да су произвели и сто тона купуса и да је све продато. Додаје да су некако прави произвођачи остали у запећку и да је током протеклих деценија било мало подршке и од града и од државе. Пре две године кренули су у још једну производњу и то боровнице коју њени синови раде заједно на хектар и 40 ари. Засадили су 5.000 садница крај куће у Крвавцима. Успели су да врате кредит од 2,5 милиона динара и пре него што стиже прави род који су први пут користили током четири деценије бављења пољопривредом у коју су увек сами инвестирали. Само у боровницу 90.000 евра..
- Солидна је цена у просеку, четири евра за боровницу. Све је више произвођача боровница, међутим ако нема људи и обезбеђених услове за одгајање, пре свега воде катастрофа - каже за засад који је подизан од доласка геометра, набавке садница, касније мреже. И тако четири деценије у пољопривреди коју развија њен син Небојша и брат помаже. Остала је верна Ужицу и Ужичанима који код ње три и по деценије пазаре јаја.
- Такве сам нарави, можда некад преке. Али боли ме неправда и зато сам отишла и из предузећа. Целог живота сам била борац за правду и нисам могла да поднесем омаловажавање жена, посебно самохраних мајки које нису имале неку заштиту, била су таква времена тих осамдесетих. Увек сам била велики бунтовник- каже жена која воли свој град из кога није отишла у Београд када јој је нуђен посао нити у иностранство и чији синови настављају да доносе храбре одлуке попут своје мајке на породичном имању у Крвавцима. Суботићи знају да нема успеха у пољопривреди без упоришта у породици и мноштва вредних руку. Зато су сви на заједничком задатку.
Пре две године Суботићи су кренули у још једну производњу и то боровнице коју њени синови раде заједно на хектар и 40 ари . Засадили су 5.000 садница крај куће у Крвавцима. Милена каже да ове производње нема без довољно воде и да у супротном може бити катастрофа.
Четворо унучади Александра (13), Никола (11), Стефан (3) и Селена 4 месеца чине бака Мику најсрећнијом женом на свету. После смрти супруга Светозара 2007. године кога је неизмерно волела, а одлазак никада није преболела, Милена се труди да нађе неки свој мир. Налази га у риболову, пеца на Кокином Броду, Дрини, Скрапежу, а набавила је и камп приколицу за пар дана одмора. Воли да суботња поподнева проводи на реци, отисне са обале на своме чамцу и ужива у пецању. Тада се догоди и понеки капиталац о чему сведочи и фотографија. Милени би на оваквом улову позавидели и много искуснији риболовци, а њу спортски дух никада не напушта.
ПРОЈЕКАТ „ВЕСТИ“ “ПОНОСНИ НА ЊИХ” СУФИНАНСИРА ГРАД УЖИЦЕ
СТАВОВИ ИЗНЕТИ У ПОДРЖАНОМ МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НУЖНО НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ ОРГАНА КОЈИ ЈЕ ДОДЕЛИО СРЕДСТВА
Učitavanje komentara...