За недељник “Вести” и Радио Ужице, ова година је веома значајна због обележавања два велика јубилеја – 80 година постојања новина и 50 година емитовања програма Радио Ужица.
Кроз серијал текстова у новинама и на порталу Инфоера, емисије на Радио Ужицу, оквиру пројекта “У служби грађана – 80 година “Вести” и 50 година Радио Ужица”, подсетили смо на настанак и рад у овој информативној кући у протеклом периоду. Поводом рођендана Радио Ужица, који се обележава 28. децембара, подсећамо и на овај медији, који обележава значајан јубилеј, пола века постојања.
Један од прва два гласа који су се чули на програм тадашњег Радија Титово Ужице, поред Гордане Стаматовић, био је и глас Душана Станића. Присећа се да је послове око припреме и отварања радио-станице преузела Новинско -издавачка установа „Вести“. Идејни творац и иницијатор овог пројекта, почетком 1971.године, био је Јован Остојић, тадашњи директор.
-Успостављени су контакти са Радио Београдом, уговорени послови и набавка опреме. Адаптиране су просторије у Друштвеном дому, на Тргу партизана. У једној је смештена техника, у другој студио, а остале за редакцију. На Белој Земљи откупљено је земљиште где је саграђена зграда у којој је смештен предајник, снаге 10 киловата, а у близини је постављен антенски стуб висине 70 метара. За екипу која ће радити на радију већ су били одабрани уредници из редакције “Вести” Стојан Максимовић и Мирко Зечић, новопримљени новинар Душан Ћитић, техничари Богољуб Недић, Винка Милићевић, Милан Лазић и Слободан Марјановић. За спикере је расписана аудиција. Шира је одржана у Ужицу, где се пријавило више од 100 кандидата, а друга у Радио Београду, након чега смо одабрани колегиница Гордана Стаматовић и ја. Једномесечну обуку имали смо у Радио Београду. Колегиница и ја смо радили са чувеном Душанком Видак, која је била главни лектор и са госпођом Андрејевић, која је са нама радила само акценте.
По повртатку из Београда наставили смо припреме за почетак емитовања програма. Мало су каснили радови око постављања опреме, тако да се ближио крај 1971. године. Дошао је 28.децембар. Зидни сат у студију показује 16 часова и 55 минута. Испред мене у студију пали се сигнална црвена лампа која означава да креће програм. Припала ми је част да први објавим: Овде Радио Титово Ужице на средњем таласу 271,2 метра и ултра-кратком 106 мегахерца, емитујемо експериментални програм.-
Присећајући се првог дана емитовања програма, Мирко Зечић, један од првих уредника радија, сећа се да им је срце убрзано куцало, а да су са нестрпљењем ишчекивали тренутак почетка емитовања програма.
- Тишину прекида шпица “Златиборе шири…” и глас спикера “овде Радио Титово Ужице на таласној дужини…“ Пао нам је камен са срца. Спикери понављају молбу онима који нас чују да се јаве на телефон број… И није дуго требало чекати да се јави први слушалац. Каже да се јавља са Рудника и да нас добро чује. Како нас и не би чуо када је слушао Радио из суседне канцеларије. Сада имамо два средства информисања – лист и радио. За прве уреднике програма на радију Раднички савет је поставио мене и Стојана Максимовића.-
Њен глас био је један од најпрепознатиљивијих у Ужицу 80-тих година. Можда су, због тога што је она кроз свој “Радио за вас” привлачила пажњу слушалаца, многи заволели радио, а неки се у њега и уселили, већ више од три деценије. Данас не живи у Србији, али и даље дан започиње уз радио. Снежана Петровић, како ју је публика знала, данас Снежана Баћир живи у Немачкој и на жалост није у новинарству.
-Прва асоција на Радио Ужице су ми гласови првих спикера Гордане Стаматовић и Душана Станића. На радио сам дошла на неуобичајен начин. Нисам ишла преко Комитета, већ сам дошла и тражила посао. Радило се у минималистичким условима, у само једном студију. Тада се водило о кадровима и нисмо могли тако лако да седнемо пред микрофон. И ја сам обуку прошла у Радио Београду, где сам ишла на говорне вежбе. И данас су за мене у радију најважнији људи, колеге са којима сам некада радила. У наше време колега није био конкуренција, већ пријатељ, који је помагао у раду.-
Почетком турбулентних, 90-тих година, главни и одговорни уредник Радио Ужица била је Мила Филиповић. Данас живи у Чикагу, не бави се новинарством професионално, али се радо сећа периода када је била на челу ове радио станице.
-Почела сам крајем 80-тих година, али када је дошла та 1990. година и када је дошла једна нова екипа у Радио Ужице и када смо почели да стварамо један потпуно нови програм, другачији концепт, да будемо помало бунтовници, онда је све то добило другу димензију и форму. Били смо против и било је дивно радити са свима који су тада радили, заједно смо стасавали. Биле су то чаробне године, радили смо чак и када није било струје, јер смо носили гориво за агрегат, како би радили предајници. Било је то мрачно доба у земљи, а у исто време можда најсветлије доба Радио Ужица, барем по мом мишљењу.-
Дуги низ година главни и одговорни уредник Радио Ужица била је Новка Илић. Остала је препознатљива пре свега по политичким емисијама, у којима је угостила скоро све политичаре из локала, али и из читаве земље. Новка Илић, сада је у пензији, али се новинарства није одрекла. Вредно ради и данас.
-Радио Ужице је био институција, која је увек била пријатељ свим својим слушаоцима. Јављали су се увек када имају неки проблем, јер смо се ми свуда слушали и чули. У нашој редакцији свако је био задужен за одређену област, од политике, привреде, до образовања, културе, спорта, али смо имали и људе на терену, који су нам јављали шта се у граду догађа. Период крајем 90-тих година, био је доста тежак, јер смо морали направити баланс између свих оних пооличких догађаја и чинилаца, који су деловали у нашој средини. Успевали смо у томе. Организовали смо својеврсне радио трибине. Пред изборе имали смо жреб и давали смо простор свим странкама. Дан уочи изборне тишане, у великом студију, који је касније изграђен, правили смо дебате, на којима су учествовали сви политички представници.-
Ентузијазам који је постојао међу људима који су радили на Радио Ужицу, је прва асоцијација на ову медијску кућу, Наташи Ракетић, данас уредници Јутарњег програма и емисије „Новости дана“, на првом програму Радио Београда.
-Била је то невероватно позитивна енергија, жеља да допремо до свих наших слушалаца и да им пренесемо информацјие тачно, у правом тренутку. То што сам тада научила остало је и после 30 година усађено у моју професионалну биографију. На радију сам почела да радим као средњошколац, заправо, мој први прилог био је 28.марта 1990. године, о пролећном вашару у Хали спортова. Осећала сам огромну одговорност, као неко тако млад, ко жели да се бави новинарством. Наша срећа је то што смо имали огромну подршку тадашње екипе, пре свега Миле Филиповић, Снежане Петровић, Гордане Стаматовић, Душана Станића и бројних новинара, који су се потрудили да нас свему науче и да није страшно ако погрешимо. Научили су нас и да је кључна ствар да радимо на себи. Уз све то веома су важна пријатељства која су се изродила из тог периода и која још увек трају.-
Као средњошколац у Радио Ужице дошао је и Владимир Милановић. Радио је 90-тих година, а онда се након дуже паузе вратио 2013.године. Када је почињао, формирана је та млађа екипа сарадника.
-Ми смо много научили од старијих колега и ја морам да поменем Винку, Виолету, Гоцу, Дула. То су били људи који су пружили шансу нама младима да осетимо шта је то радио. Од њих смо много научили. Ја морам признати да је нама била част да се јавимо на телефон, а да не причам о томе како смо се осећали када седнемо за миксету или пред микрофон. Радио Ужице је некада емитовало све врсте музике и за мене је била феномен емисија “Музика по вашим жељама”, где сам се сусрео са врстом музике коју ја нисам никада слушао. Ја морам да се захвалим тадашњем музичком уреднику Петру Јовановићу, од кога сам много научио. Тада, као млад, нисам схватао неке ствари, али захваљући њему научио сам много о музици. Радио Ужице увек је било скромно са техником, било је то тада, али је тако и данас. Али ту су били људи који су то превазилазили, јер је увек било важно да у радију раде људи који га воле. Радио Ужице има ту срећу, да у њему раде људи који воле радио.-
Пројекат “Услужби грађана – 80 година “Вести”, 50 година “Радио Ужица” суфинансира Град Ужице.
Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Učitavanje komentara...