Подизање засада леске

Леска и орах  су једине воћне врсте језграстог воћа у континенталним условима гајења.

До сада је орах био искључиво  заступљен у засадима овог воћа, док задњих година све више расте интерес за подизање засада леске. Разлога за то има више, а најјачи разлог је у далеко редовнијем плодоношењу леске и скупљој језгри у односу на орах

Поред тога леска је веома дефицитарно воће на нашем тржишту, где домаћа производња која је око 1.000 тона, обезбеђује свега око 10 одсто потреба Србије. Наиме, ван виноградарске зоне узгоја ораха,  појава позних пролећних мразева веома често доводи до измрзавања женских цветова и изостанка рода те године. Орах је најосетљивији од свих континенталних  воћних врста на позне пролећне мразеве, те је  његов узгој ван виноградарске зоне доста ризичан. За разлику од ораха, леска је доста толерантнија  према земљишним  и климатским условима, а редовност рађања леске је далеко поузданија. Леска добро подноси и скромније земљишне услове. Среће се на висинама и изнад 1.000  метара надморске висине, мада су оптимални услови до 600 метара. Подноси добро ниске зимске температуре, до -30 степени Целзијуса, док у време цветања температуре испод минус 6 степени могу умањити род. За  гајење леске погодна су иловаста земљишта, не подноси тешка и кисела земљишта. Плод има веома високу хранљиву вредност. Садржи око 7 одсто воде, 50-75 одсто масти, 12- 18 одсто беланчевина, доста минералних соли и витамина. Плод се може користити у свежем стању, а налази и велику примену у прехрамбеној индустрији и медицини. Веома лако се транспортује и дуго чува. Ако се плод – језгра чува дуже од годину дана треба га чувати на температури од два до четири степена. Плод леске има за око два пута већу цену од језгре ораха. Засади леске се подижу садницама изданачке леске,  или калемљене на мечју леску. Разлика је у дужем животном веку, каснијем почетку рађања, као и изостанку појаве изданака код  леске која је калемљена. Корен леске се 90 одсто налази на дубини од 20-40 центиметара, док је код мечје леске несто дубљи. Најчешће се сади на растојању 4 пута 4  или 5  пута 4 метра. При подизању засада обавезно користити већи број сората због сигурнијег опрашивања и оплодње.  Наиме, код леске је веома честа појава неједновременог цветања мушких и женских цветова (протандрија или протагинија), те узгојем већег броја сората се избегава појава изостанка рода. Преношење полена код леске  одвија се ветром, није зависно од присуства пчела, што је случај и код ораха. Узгаја се у систему стаблашице код калемљене, односно или стаблашице или вазе код изданачке леске. Ваза подразумева узгој леске са три или четири изданка из земље, правилно распоређена у простору.  Веома је скромних прохтева за резидбом као и заштитом од болести и штеточина.

Леска има животни век око 30 година. Пун род достиже у осмој години старости, а принос у пуном роду је око 3.000 килограма по хектару плода. Рандман језгре је зависно од сорте, креће се од 42-47 одсто

Истарски дуги – пореклом је из Истре. Највише је заступљен у засадима, добро и редовно рађа. У групи - грозду се налази 3-5 плодова, омотач плода је дужи од плода. Има квалитетну језгру, рандман језгре је 43,5 одсто.

Тонда Гентиле Романа  (Тонда Ђентиле Романа) – пореклом је из Италије. Средње бујна, веома родна. Плод је крупан, лоптастог облика, омотач плода је мало дужи од  плода који лако испада. У грозду се налази 2-4 плода. Рандман језгре је 45 одсто. Препоручује се више за ширење од  истарског дугог, јер боље подноси сушу, квалитенији је и роднији.

Тонда Гентиле делле Лангхе (Тонда Ђентиле деле Ланге) – такође пореклом из Италије. Средње је бујна, отпорна на зимске мразеве, доста родна. Овојница плода је мало дужа од плода, из које лако испада. Просечно у грозду има 2-3 плода, рандман језгре је чак 47 одсто. Захтева нешто плоднија земљишта за гајење.

Еннис (Енис) – нова сорта за гајење, пореклом је из САД. Стабло је бујно, није добар опрашивац. Веома је родна, крупноца плода око 4 гр, лоптастог облика. Рандман језгре је 47-49 одсто. Није осетљив на ниске температуре.

Поред наведених сората за гајење се препоручују сорте: Халски џин, Римски, Нокионе, и Лудолф, Цосфорд и Ламберт бели.

Андрија Радуловић дипл. инг. агрономије