Други Баззум џез фестивал у Ужицу почео је синоћ у Народном позоришту наступом ужичких џез бендова „Јазз Баланце“ и „Јазз Републиц“ и хора Г.Л.А.С. Публика је изузетно поздравила ужичке џезере, а посебно је била одушевљена наступима Марије Лазић првом диригенткињом хора Г.Л.А.С. и Софијом Ћировић, студенткињом џез одсека на Факултету музичке уметности у Београду која је за ову прилику наступила као вокал са „Јазз баланце“.
Поздрављајући учеснике и посетиоце другог Баззум џез фестивала градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић подсетила је да је Ужице на путу престонице културе 2024. године и како је истакла, увек је ту да подржи све манифестације које додатно улепшавају град и окупљају светски признате и препознате уметнике.
- Овај фестивал ће, сигурна сам, постати традиција и једно од најзначајнијих обележја нашег града. Задовољство је да подржимо овакве манифестације које у себи сажимају уметност, едукацију, значајне личности и наступе и тако чине Ужице културним центром квалитетне музике – истакла је градоначелница.
Владимир Стојић, председник Удружења љубитеља џеза „ЈаззЕре", обраћајући се публици, рекао је, између осталог, да је циљ деловања Удружења протекле три деценије увек био покретање џез фестивала. Он је остварен, а план, да фестивал постане регионални и међународни, већ је реализован у другој години постојања. Стојић је подсетио да фестивал носи има у знак сећања на чланове и једне од оснивача Удружења, Бата Јездића и Драгана Зумберовића и захвалио свима који су помогли да фестивал заживи.
Обраћајући се новинарима, пре званичног отварања Баззум фестивала, Владимир Маричић, уметнички директор, између осталог је рекао да је изузетно значајно што је већ на другом фестивалу инострани програм, а то је до сада веома ретко успевало локалним фестивалима.
- Одлучили смо да првог дана дамо простор локалним џез бендовима да бисмо подржали локалну џез сцену, јер мислим да је то један од залога за успех уопште џез музике и џез и културе у ширем смислу, не само музичке – истакао је Маричић.
Вечерас, другог дана фестивала, наступа један од највећих европских џез пијаниста Ренато Цхиццо трио, Аустрија – Италија, а њихов концерт је подржао Аустријски културни форум. Затим ће уследити наступ једног од најпознатијих српских џез музичара Јована Маљоковића са својим септетом.
- Јован Маљоковић је годинама био директор ваљевског џез фестивала. Познат је по томе што је радио комбинације балканских орнамената и џез музике. Касније, ту штафету сам и ја преузео – рекао је Маричић.
Трећег дана фестивала, у суботу 27. маја, наступиће Немања Златарев који је, према речима Маричића, један од најбољих српских тромбониста, члан Биг Бенда РТС-а, који са својим бендом „Функтастиц цоалитион“ свира „здрави фанк“, а тај стил публика највише воли. После Златарева, наступиће Стив Царрингтон квинтет.
- Имали смо среће да дође у најјачој постави коју чини Стив Керингтон, вођа бенда, Фреди Хендрикс фантастични трубач и Сајрус Честнат сигурно један од најбољих десет живих џез пијаниста – истиче Маричић.
Наступом Стив Царрингтон квинтета други Баззум џез фестивал биће званично затворен.
У оквиру пратећег програма који организатори фестивала стављају у исту раван по значају, данас ће бити одржана едукативна радионица у Музичкој школи „Војислав Лале Стефановић“ на тему: „Како се слуша џез?“ а водиће је Иван Илић. Трећег дана фестивала, сутра, у пратећем програму биће представљена књига „Дуг пут до Баззум-а“ Зорана Јеремића која је посвећена активностима Удружење љубитеља џеза које ове године обележава три деценије постојања.
Промоција монографије
У оквиру пратећег програма првог дана Баззум џез фестивала, у поподневним сатима, у Градском културном центру промовисана је монографија „Београдски џез фестивал 1971 – 2020“ аутора Војислава Пантића, џез критичара и једног од највећих промотера џеза, у издању Дома омладине Београд. Према речима самог аутора сличних монографија као што је ова које су везане за џез нема много у Европи. Ово је, иначе, њена прва јавна промоција из различитих разлога иако је изашла из штампе пре две године.
- Џез је увек имао својих пет одсто верних фанова и 1971. и данас. То је довољно за нас. То је публика коју не можеш да поколебаш у љубави према овој врсти музике. Какав год да је поџанр џеза, они ће увек да буду ту – изјавио је, између осталог Пантић и најавио да ће његова друга књига бити посвећена само српском џезу са акцентом на младе људе, на нови српски џез талас који се појавио у послењој деценији који изазивају пажњу и у Европи.
ФОТО: Атила Сабо
https://www.youtube.com/watch?v=PzHpfpP8PRY&ab_channel=RadioUzice99%2C2FM
Učitavanje komentara...