Поводом 107. годишњице Колубарске битке представници Удружења потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић” положили су венац на спомен бисту Димитрија Туцовића (1883-1914) у малом парку и одали пошту борцу за социјалну правду и грађанске слободе.
Вођа српске социјалдемократије као резервни официр погинуо је на Врачем брду код Лазаревца 20. новембра 1914. године. Колубарска битка је вођена у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 километара на простору долине реке Колубаре, обронцима планине Сувобор и обронцима планине Маљен. Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. После победе српске војске против Аустроугара на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје и долази до епидемије тифуса која ће добити велике размере и однети много живота.
У име Удружења “Мајор Коста Тодоровић” о животном путу и делу Димитрија Туцовића, рођеног у Гостиљу говорио је адвокат Томо Поњавић.
-На Међународном конгресу у Копенхагену 17. августа 1910. оштро критикује социјалисте неких западних земаља због њиховог држања поводом анексије Босне и Херцеговине. Мобилисан је 1912. године као резервни официр и учествовао је у Балканским ратовима о чему пише оштре критике. Повратком из војске 1913. године заузима активно место у радничком покрету и постаје члан Међународног социјалистичког бироа 1914. године, а после његове погибије на Врачем брду огласили су се многи европски интелектуалци – навео је Поњавић и подсетио да је Димитрије Туцовић објавио преко 600 радова, новинских чланака у домаћим и страним листовима. Критиковао је колонијалну аустроугарску политику, и српску политику Николе Пашића. Борио се и жестоко заступао Балканску федерацију, а како Поњавић примећује бура после 33 проживљене године првог српског социјалдемократе није се смирила. Посмртни остаци Димитрија Туцовића сахрањивани су шест пута.
- После погибије сахрањен је на Врачем брду код Лазаревца у близини села Ћелије. Недуго затим тело је пренето на гробље у оближње село Шушњар. По наредби окупационих снага 1916. године формирано је војничко гробље у Лазаревцу и посмртни остаци Димитрија Туцовића са осталим погинулим војницима у Колубарској бици пренети су на ово гробље где је почивао до 1939. године када је извршена есхумација и посмртни остаци пренети у недовршену крипту храма Светог Димитрија у Лазаревцу. Новембра 1949. године поводом тридесетогодишњице погибије у Колубарској бици посмртни остаци Димитрија Туцовића пренети су на Славију у Београду када је трг добио његово име и споменик. Одлуком Скупштине града Београда 2004. године трг је поново преименован у Трг Славија, а посмртни остаци Димитрија Туцовића сахрањени у Алеји великана 15. децембра 2016. године, што је била његова шеста сахрана – рекао је Поњавић који се са осталим члановима Удружења потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић” данас одао пошту човеку чија се спомен-биста налази у ужичком малом парку.
Чланови Удружења били су непријатно изненађени оштећењем постамента бисте за шта се постарала рука некога ко очигледно ништа не зна о човеку који је живот посветио борби за стварање праведнијег света.
Učitavanje komentara...