Мартовски погром 2004. године на Косову и Метохији, после две деценије, документован је у Тематском зборнику у издању Архива Косова и Метохије и Дома културе Грачаница, који је представљен у Ужицу.
У мартовском погрому, због лажне вести да су се у Ибру утопили албански дечаци док су бежали од мештана српског села Зупче, покренута је дводневна акција Албанаца. Протерано је 4.000 Срба, уништено више од 800 кућа, запаљено и уништено 35 цркава и манастира, речено је на промоцији у Почасном конзулату Казахстана у Ужицу, уз подсећање да Република Казахстан није признала самопроглашено Косово.

Промоцију Тематског зборника „Мартовски погром 2004 – узроци, разарања, последице“ организовао је Историјски архив Ужице у сарадњи са Архивом Косова и Метохије, а Град Ужице био је домаћин у оквиру програма обележавања Дана града.
Заменик градоначелнице Рајко Радосављевић, обраћајући се присутнима, навео је да ова књига на изузетно важан и документован начин говори о догађајима који су оставили дубок траг у историји српског народа.

– Мартовски погром 2004. године српског цивилног становништва на Косову и Метохији организовали су ОВК и албански сепаратисти. Томе су претходила бројна убиства, отмице и уништавање имовине у присуству међународних снага које нису адекватно реаговале. Главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање са Косова и Метохије неалбанског живља наставља се и данас – навео је Радосављевић.
Он је додао да је ова књига чувар историјског памћења и да је ова промоција више од културног догађаја. Она је чин одговорности и сведочанство о потреби да се истина не заборави.
Објављивање Зборника има за циљ да буде писани извор о страдању нашег народа и културне баштине на простору Косова и Метохије, рекао је Марко Марковић, директор Архива Косова и Метохије.

Он је истакао да се међу корицама Зборника, на 750 страна, налази 25 научних радова који говоре о страдању српских цркава, манастира, гробаља, села, градова и становништва. Радове потписују научни радници са факултета, института и других културних, научних и образовних институција. У Зборнику се налази драгоцена фотодокументација настала током мартовског погрома и у првим данима после, као сведочанство о тим догађајима.
Свештеник Дарко Ђого, декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, истиче да погром живи у нашој подсвести, али да му није посвећена довољна пажња ни када је реч о размерама, узроцима и последицама.

- Тог 17. марта 2004. године показале су се суштинске намере приштинских власти и народу то треба рећи. Једна таква свеопшта акција за пар сати побрисала је заједнице Срба које су чак и остале након доласка НАТО трупа и албанске окупације. То није могло да се деси без помног плана који је у масама прихваћен и спроведен. Размере мартовског погрома биле су невероватне и човек не може да појми да је на почетку 21. века неко спалио Богородицу Љевишку, цркву која је својом лепотом пленила свакога ко је дошао у Призрен. Не само српско, него и оно свето и племенито није могло да се одбрани – рекао је Ђого.
Погром на Косову и Метохији означио је нову етапу живота која траје до данас, наводи свештеник Ђого. Када говори о тим дешавањима, његови пријатељи су очекивали да свет, због дивљаштва погрома, неће дозволити признавање сецесије приштинских власти. Међутим, десило се управо супротно – прво вече током погрома међународна заједница саопштила је да не може да контролише ситуацију и да ће морати Албанцима да преда сву власт. То значи да је погром био и део политичког плана.

– За нас је врло важно да се сећамо тога, јер Косово и Метохија остају наши, иако тренутно не можемо да имамо власт у свим деловима. Важно је за српски народ да знамо да, док год живимо и постојимо тамо, дужни смо да радимо тако да жртве српског народа и то страдање не буду узалудни, да успомену на страдање носимо јер је то једини залог да ћемо опстати као народ и имати будућност – закључио је Ђого.
Историјски архив Ужице и Архив Косова и Метохије имају споразум о пријатељству и партнерству, тако да је и ова промоција резултат заједничког рада. Ужице је други град у Србији, после Врања, у коме је организована промоција овог издања.





Učitavanje komentara...