О монаху Теодосију, творцу прве књиге у Србији „Рујанско четворојеванђеље“, одштампане 1537. године ћирилском азбуком у селу Врутци, у манастиру Рујно, синоћ је у препуном читалишту ужичке Народне библиотеке, говорио мр Драгиша Милосављевић, историчар уметности. Ново, целовито фототипско издање „Рујанског чеворојеванђеља“ ове године објавиће Народна библиотека Ужице у сарадњи са амбасадом Републике Чешке у Београду, Народним музејом у Прагу, Народном библиотеком Србије и САНУ, а промоција се планира за почетак октобра.
- Предпоставља се да је монах Теодосије сам одштампао „Рујанско четворојеванђеље“, али није познато на који начин га је штампао, ко је урадио слова, којим слогом је рађено. Живимо у нади да ћемо то једног дана открити и да ће се тај скривени запис негде појавити. Он је и легендарна, митска личност зато што је на последњој страници књиге записао топониме који су били јасне координате за освајаче. Написао је да се манастир зове Рујански, да се налази на реци Беаска, у селу Врутци, у подножју планине Поникве и врло је вероватно да је то допринело да манастир страда, да буде срушен и спаљен од Османлија после штампања ове његове књиге – рекао је Милосављевић наводећи да о грађењу и рушењу манастира нема писаних трагова. Иначе, стари локалитет и остаци древног манастира били су потопљени када је изграђена акумулација Врутци ради снабдевања Ужица и околине водом. Почетком двехиљадитих, највише захваљујући владици жичком Хризостому (1939 – 2012), манастир је обновљен изнад језера, тамо, како каже Милосављевић, „где се и рујанска духовност примила“. У његовој порти постављена је скулптура монаха Теодосија, рад академског вајара Драгана Димитријевића.
Милосављевић је подсетио да се најстарији и једини целовит примерак „Рујанског четворојеванђеља“ од 300 листова, од три која се најчешће помињу, налази у Народном музеју у Прагу као део колекције старих књига Павла Јозефа Шафарика. Други примерак од 296 листова чува се у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу у збирци Салтикова – Шчедрина и тај примерак је са још једанаест књига продао Вук Стефановић Караџић, док једини примерак овог драгоценог националног блага у Србији садржи 92 листа и чува се у Архиву САНУ. Примерак који је чуван у Народној библиотеци у Београду изгорео је у великом пожару приликом бомбардовања Београда 1941. године. Према речима Милосављевића, педесетих година 20. века у неким београдским антикварницама пронађени су листови „Рујанског четворојеванђеља“, а истраживач Ђорђе Сп Радојичић купио је два листа и предао их Музеју примењених уметности. У последње време откривен је један лист негде у Лици.
- Монах Теодосије знао је да је црква грађевина од цигле, камена и мермера, Стојан Обрадовић је веровао да је манастир Рујно био подигнут од мермера, да је то крхка творевина која често не наџиви ни ктитора ни творца. Али реч, знао је то монах Теодосије, писана реч је трајна, траје колико и време – истакао је Драгиша Милосављевић и подсетио да је једно фототипско издање „Рујанског четворојеванђеља“ урађено осамдесетих година у 300 примерака, а он је свој примерак уступио манастиру Рујно.
Синоћ је било прво од тринаест предавања о знаменитим Ужичанима који представљају драгоцено културно наслеђе ужичког краја у оквиру програма „Ера културе“, а која ће бити реализована под окриљем града Ужица -престонице културе Србије сваког месеца од марта ове до марта наредне године. Циклус ових предавања, под називом „Из културне ризнице града“ биће посвећен, како је истакла директорка Народне библиотеке Душица Мурић, визионараима, научницима композиторима, књижевницима, филмским ствараоцима, „захваљјући којима је Ужице постало незаобилазно место на културној мапи Србије и света“. Предавање је отворила градоначелница Ужица, др Јелена Раковић Радивојевић.
- Монах Теодосије као лучоноша пројекта „Ера културе“ осветлио је и први понео лучу којом су векови пред њим обасјани, а ми смо пројектом „Ужице – Престоница културе Србије“ одлучили да му одамо почаст и његово дело, причу и залагање пренесемо и у садашњи тренутак, а и у будућност којој тежимо, за коју радимо и стварамо. Теодосије у свом делу не оставља више података о себи па не знамо где је учио вештину штампања, ко му је помагао и колико се радило на припреми књиге за штампу. Ипак, видљиво је надање Теодосијево, визија и мисија његовог дела која остаје покољењима и сведочи о подвигу каквих је ретко било у оном времену, а и у ширем оквиру турског царства и европских држава. О техници израде „Рујанског четворојеванђеља“, а посебно о значају књиге за српску и европску културу писали су бројни аутори, попут Ђуре Даничића, Драгише Лапчевића, Дејана Медаковића и других – рекла је између осталог градоначелница Ужица.
Učitavanje komentara...