– Прво сам почела да пишем родољубиву поезију јер смо учили да волимо своју земљу, затим завичајну, која је увек у мом срцу, а потом и духовну поезију и посвећенице – рекла је Радинка Рада Цвијовић за „Вести“, говорећи о свом дугогодишњем стваралаштву.
Песникиња Радинка Рада Цвијовић пише завичајну, родољубиву и духовну поезију. До сада је написала више од 160 песама, од којих је око 130 објављено у збирци „Срце под Дрежничком Градином“. Писањем је почела да се бави још у основној школи, тако да љубав према поезији и стваралаштву траје и данас.
– Песме сам заволела захваљујући мом оцу који ми је доносио књиге епске поезије. Прва песма коју сам написала била је „Моје село Дрежник крај брдовит“, која је објављена у часопису „Кекец“ Дечјих новина из Горњег Милановца – наводи Рада.
Прво је почела да пише родољубиву поезију, јер су учили да воле своју земљу, затим завичајну, која је увек у њеном срцу, а потом и духовну поезију и посвећенице.
Говорећи о свом стваралаштву и животу, каже да је кроз поезију делила и радост и тугу. Веома млада почела је да ради у Ваљаоници бакра у Севојну, где се додатно школовала уз рад. И у том периоду наставила је да пише поезију, са жељом да једнога дана објави своју збирку песама.
– Та жеља ми се остварила и моја збирка песама објављена је 2023. године, а тада је била и на Сајму књига у Београду. Углавном пишем ноћу јер ми је потребан потпуни мир. „Рађање“ песме је у тренутку и довољан је један детаљ да почну да ми се склапају стихови. Само ми се створи слика и онда то морам да напишем, јер ако то не урадим, касније је немогуће сетити се. „Само једном стих се рађа / поновит се неће моћи / у облику неком другом / у сећање може доћи.“
Одласком у пензију 2006. године преселила се са супругом у село Дрежник, где и данас живе. Тада је почела у континуитету да пише, враћајући се неком пређашњем времену у коме је одрастала. То је и писани траг о многим радњама и догађајима, као што су косидба, вршидба, жетеоци, просидба...
– Највише волим да пишем о родном дому, Дрежнику и одрастању. Моја песма „Мала кућа под Градином“ преведена је у Санкт Петербургу на руски језик. Та песма биће ускоро објављена и у заједничкој збирци „Извориште живота“ књижевне секције „Клуба три“ из Ужица – наводи наша саговорница.
Члан је и књижевне секције „Клуба три“, који су јој приредили промоцију њене збирке „Срце под Дрежничком Градином“. Наступила је и на „Жестивалу“ 2024. године, када је Ужице било престоница културе Србије. Њене песме објављене су у многим збиркама и зборницима, а по позиву учествује и на конкурсима, тако да сарађује са Књижевним клубом „Вук Караџић“ из Крагујевца, Удружењем песника Србије, УК „Расковник“ из Смедерева, Књижевним клубом у Бару, Удружењем писаца „Дунавски венац“ из Београда, Књижевним клубом „Мирослав – Мика Антић“ из Инђије...
Захваљујући дигиталној ери, њене песме објављене су и у међународним зборницима.
– То ми је посебно задовољство и част, да једна песникиња из Дрежника пошаље песму „Србијо, земљо вољена“ и да те стихове читају не само у региону, него и у свету. Кроз поезију сам описала свој живот на који сам јако поносна. Ништа не бих променила, а младим људима поручујем да се не одрекну куће из које су кренули и да се кад-тад врате коренима. Само љубави, слоге и поштовања нам треба и ништа више. Када би сви дали свој мали допринос, много би срећније живели – закључила је песникиња Рада.
Učitavanje komentara...