Ово није дамски посао

Ово нимало није дамски посао, али покретачка снага је моја велика љубав према животињама уопште, нарочито према псима, зато и истрајавам, каже за „Вести“ Бојана Бановић

Ужице је од пре три године добило салон за шишање и негу паса Муми&амп;Фриендс власнице Бојане Бановић, први салон ове врсте у граду. Међутим, посла у овој области има све више што говори и то да је до сада отворена још два салона. Бојана је виша медицинска сестра по занимању и повремено је радила у ужичком Дому здравља и Општој болници и баш у периоду када је била без посла, решила је да отвори салон у свом простору, јер је већ две године пре тога повремено улепшавала псе својих пријатеља. Отишла је на тромесечну обуку у један београдски салон да научи посао.

Каже, бирала је и сматра да је успела и да пронађе, салон у којем људи раде с љубављу, без малтретирања, успављивања или везивања животиња током третмана па је и данас у контакту са њима. У Београду је научила основне принципе рада које надограђује новим знањима на семинарима, али и у контактима са колегама. Осим у Београду, Бојана је имала прилику да похађа семинар и у Москви где салони за кућне љубимце раде на веома високом нивоу који диктирају захтеви власника кућних љубимаца.

У свом салону Муми&амп;Фриендс Бојана ради комлетан хигијенски третман свих раса паса, шишање, купање, сушење, фенирање, сечење ноктију, четкање, чишћење ушију и може да одговори свим захтевима. Не ради припреме паса за изложбе, јер за то, каже, није прошла обуку.

-Ово није дамски посао. Осим што изискује доста сати рада и напоран је. Нимало није лако већег пса подићи на сто. Најчешће „муштерије“ су малтезери, бишони и пудле које комлетно средим и у зависности од стања самог пса, за то ми је потребно око сат и по, док третман за веће псе, као што је златни ретривер који се иначе, не шиша, а под условом да је уредан, траје преко два сата. Сваки пас из мог салона изађе потпуно чист, без бува, крпеља, окупан, осушен, потпуно сређен – каже Бојана.

Бојанин салон добио је име по имену њеног кућног љубимца, „веома размаженог“ малтезера који је и прави разлог због чега је одлучила да се потпуно посвети овом послу.

-Тада у Ужицу то нико није радио и ја сам своју куцу водила у Пожегу или Чачак на шишање. С обзиром да веома волим животиње, посебно псе, наш ветеринар ми је сугерисао да отворим салон. Он ми је био и прва велика подршка а са којим и данас сарађујем – прича Бојана која је од детињства била окружена кућним љубимцима тако да је имала од кога да наследи и развије љубав према животињама.

- Њихов број није био велики зато што сви у породици тешко подносимо када угину или се разболе, али смо увек имали неког пса – каже Бојана и сматра да се према кућним љубимцима треба односити као према људима.

Бојана има доста посла, нарочито лети. Клијенти до ње долазе највише по препоруци. Салон располаже потребном опремом, минимум три пара маказа за шишање паса, машиница и ножеви за њу - пет до шест комада, наставци за шишање, сто за шишање, чешљеви, четке, фенови за сушење. Каже, пса је потребно добро исфенирати да би длака била спремна за обликовање. Козметику за неговање коже и длаке набавља на домаћем тржишту од поузданих произвођача.

-Увек узимам благе варијанте купки које су предвиђене за често купање. Ту су и регенератори, спрејеви за рашчешљавање. Најбитније је и веома се трудим да псу у салону буде што пријатније. Када их власници доведу, нарочито им је потребна подршка да превазиђу стрес, јер је за њих то нова средина, сусрећу са непознатим особама, јаким мирисима и звуцима. – истиче Бојана и напомиње да не прима агресивне псе зато до сада и није била у већим непријатним ситуацијама, али и псе који нису примили прве вакцине па самим тим нису заштићени од заразних болести. Најмлађи пас који може користити услуге салона мора имати најмање четири месеца.

Бојана за сада ради сама, не размишља о проширењу посла, али жели да у догледно време набави ђакузи каду за куце.

-Они у ђакузију знају веома да уживају, али још увек то ми није потребно, јер је у граду мало паса који би могли да имају такав третман – каже Бојана и додаје:

-Покретачка снага у овом послу је моја велика љубав према животињама уопште, нарочито према псима, зато и истрајавам. Када год могу укључим се и у добротворне акције, да се неки пас удоми, окупа или ако могу, обезбедим одређене интервенције. Запазила сам да су људи почели доста више да воде рачуна о хигијени и изгледу својих љубимаца, све је мање запуштених паса који ми долазе. Надам се да ће то тако и остати и бити још боље – каже Бојана.

Длака је и украс и заштита

- Мора да се зна како шишати сваку врсту паса да длака не би била упропашћена, јер то може да изазове озбиљне проблеме. На пример, они који имају дуплу длаку као самојед или померанац, не смеју да се брију, шишају на кратко, јер код њих длака никада не сме бити краћа од поддлаке. Овај принцип поштујем и никада то не радим, јер пас може, мада и не мора, да добије алопецију, да потпуно изгуби длаку која је за њега и украс и заштита– наводи Бојана.