Овде Радио Титово Ужице

ПИШЕ: Душан Станић

Регион Титово Ужице имао је своје новине, али није имао свој глас, радио станицу, а потреба за овим медијем је била велика.

Послове око припреме и отварања радио-станице преузела је Новинско -издавачка установа „Вести“. Идејни творац и иницијатор овог пројекта био је Јован Остојић, тадашњи директор. Било је то почетком 1971.године.

Успостављени су контакти са Радио Београдом, уговорени послови и набавка опреме. Адаптиране су просторије у Друштвеном дому, на Тргу партизана. У једној је смештена техника, у другој студио, а остале за редакцију. На Белој Земљи откупљено је земљиште где је саграђена зграда у којој је смештен предајник, снаге 10 киловата, а у близини је постављен антенски стуб висине 70 метара.

За екипу која ће радити на радију већ су били одабрани уредници из редакције “Вести” Стојан Максимовић и Мирко Зечић, новопримљени новинар Душан Ћитић, техничари Богољуб Недић, Винка Милићевић, Милан Лазић и Слободан Марјановић. За спикере је била расписана аудиција. Шира је одржана у Ужицу, где се пријавило преко 100 кандидата, а друга у Радио Београду, након чега смо одабрани колегиница Гордана Стаматовић и ја. Ову екипу су упутили на једномесечну обуку у Радио Београд. Колегиница и ја смо радили са чувеном Душанком Видак, која је била главни лектор и са госпођом Андрејевић, која је са нама радила само акценте. Иначе, без потписа госпође Видак, нико није могао да седне пред микрофон. На крају обуке и једне врсте завршног испита, колегиница Гордана и ја добили смо све похвале и поруку да нас истог тренутка могу одвести у Студио 1, одакле су се емитовале “Новости дана”, да учествујемо у емитовању.

По повртатку из Београда наставили смо припреме за почетак емитовања програма. Мало су каснили радови око постављања опреме, тако да се ближио крај 1971. године.

Дошао је 28.децембар. Зидни сат у студију показује 16 часова и 55 минута. Испред мене у студију пали се сигнална црвена лампа која означава да креће програм. Припала ми је част да први објавим: Овде Радио Титово Ужице на средњем таласу 271,2 метра и ултра-кратком 106 мегахерца, емитујемо експериментални програм.

После извесног времена, програм се све више продужавао. Направљена је и програмска шема. Осим нашег, један час програма припадао је за Новости дана Радио Београда и Удружених радио станица Србије.

Костур програмске шеме биле су емисије: Дневник, који је емитован сваког радног дана, понедељак је резервисан за емисију “Са спортских терена”, уторак је посвећен младима. Средом је емитована емисија “На отвореној линији”, то су била директна укључења из радних организација. Четвртак је био посвећен читаоцима листа “Вести”. Петком слушаоци су могли да прате музичко – забавни програм “За викенд и разоноду”, суботом је емитована емисија “На месту вољно”, посвећена припадницима ЈНА. Осим тога субота је била посвећена љубитељима спорта, када је емитована емисија “Спортски мозаик”. Недељом су емитоване емисије: за пољопривреднике и за децу. У програмску шему уведена је и емисија “Обележја и знамења”. Њу је припремала Оliveра Мићић, али и остали новинари. У емисији је било речи о значајним личностима, догађајима и датумима ужичког краја и ширег подручја.

Програмска шема је, наравно, мењана у зависности од актуелности догађаја.

Но, да се вратимо на почетке рада. Интересантно је да смо почели, рецимо, са миксетом која је радила са лампама, два „филипсова“ магнетофона, на којим си морао приликом монтаже да сецкаш студијску траку, грамофони су стартовали ручно, али све је то имало неке своје чари.

Занимљиво је рецимо и то, када смо у програм увели емисију “Жеље, честитке и поздрави”, која је за кратко време постала веома популарна. Због све већег обима порука морали смо често да мењамо и шему програма и да га продужавамо. Тако сам једне недеље почео да “испоручујем” поруке слушалаца у девет часова пре подне, а из студија изашао у десет минута до поноћи. Тада је био актуелан одлазак у армију. Потешкоће су и колегиници и мени причињавале поруке са упутница, папирића, а знате и каквих све рукописа има. Ипак, успевали смо да одрадимо посао на обострано задовољство.

Остаје ми у сећању и период када је донета одлука да се догради зграда у којој смо се налазили. Тада смо технику и студио преселили на Палисад, на Златибору. Формиране су две екипе па смо се смењивали – један дан једна, други дан друга. Било је напорно, али смо издржали. Задовољство је било када смо се вратили у нове просторије. “Вести” су тада добиле 1.000 квадрата пословног простора.

Све када се сабере, а ја сам пред микрофоном провео 41 годину, било је лепих, али и оних ружних и тешких времена. Улагали смо сви да створимо боље услове рада и живота, одрицали се много чега и зато ми је неизмерно жао што сте сада подстанари. Надам се и желим да и ви прегрмите тешкоће које вас притискају, да опстанете и дочекате боља времена, да славите нове јубилеје.

За ова два јубилеја: 80, односно, 50 година рада посебне честитке, са желљом да и даље имате верне читаоце, односно, слушаоце.

Пројекат “У служби грађана – 80 година “Вести”, 50 година “Радио Ужица” суфинансира Град Ужице.

Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.