Упркос смањеној тражњи, самим тим и продаји и производњи у односу на план, „Импол Севал“ , реномирана ужичка компанија чији су производи од алуминијума већ годинама препознатљиви на европском, делом и на светском тржишту, у прошлој години пословала је позитивно са оствареном добити која је, додуше, знатно испод очекиване. О једној од најтежих пословних година у историји фабрике, о производњи, инвестицијама, кадровској политици, али и о крају прошле и почетку ове године који су донели оптимистичне наговештаје, за „Вести“ говори Нинко Тешић, генерални директор „Импол Севала“.
-Прошла година била је тешка у целом свету, а једна од најтежих пословних година у историји „Импол Севал“-а. На пословање је највећи утицај имао пад тражње за нашим производима што се одразило и на производњу тако да смо имали 18,2 одсто мању производњу у односу на план и око 16 процената мању у односу на остварење у претходној, 2019. години. То и није тако драстично лоше у односу на друге ваљаонице у Европи и свету у којима су падови у производњи били и од 25 до 30 одсто, али је пандемија у сваком случају оставила значајан траг у пословању. У једном моменту, у трећем кварталу, дошли смо у позицију да смо се веома забринули, јер је продаја на тржишту била скоро потпуно стала. Срећом, у том периоду који је истовремено био и у времену између два таласа пандемије, ми смо радили на завршетку великих инвестиционих пројеката које смо раније почели.
Протеклих година, производња у предузећу увек је била максимална у односу на инсталисане капацитете?
-Производња се увек кретала око инсталисаних капацитета. Тако смо планирали и за прошлу годину, али смо имали пад у остварењу плана. Произвели смо 39. 277 тона хладно ваљаног програма у оквиру којег је и бојени програм од 10.114 тона. Ако посматрамо само бојени програм, занимљиво је да је та производња у прошлој години на нивоу претходне и нисмо имали пад, мада нисмо остварили планирани раст у овом програму, односно, производња је мања од плана за 15,7 процената, јер смо амбициозно планирали с обзиром да нисмо могли предвидети услове пословања које је наметнула пандемија. То је због тога што грађевинска индустрија у којој смо и ми присутни, прошле године, ипак, није стала као поједине друге индустријске гране. Бојени програм, као и до сада, пласирали смо највише на европско и руско, а један врло мали део и на домаће тржиште.
Какве су процене финансијског резултата у пословању прошле године?
-Ових дана приводимо крају финансијски извештај и процене су да је „Импол Севал“ и прошле године пословао позитивно, али ће добит бити знатно испод онога што смо планирали. Међутим, сматрам да је велики успех завршити прошлу годину са позитивним финансијским резултатом, уз рад на инвестицијама и пандемију.
Колика је вредност извоза?
-Сразмерно паду производње дошло је и до пада вредности извоза. Претходних година увек смо имали преко 100 па и до 120 милиона евра извоза. Међутим, прошле године ова вредност је око 95 милиона евра.
-Проблеми са продајом наших производа, који су, као последица ЦОВИД кризе кулминирали у трећем кварталу и због којих је изгледало да ће продаја стати, током новембра и децембра коначно су превазиђени. Тржиште се отворило тако да су нам продаје током ова два месеца обезбедиле пуно коришћење капацитета. У новембру смо продали до 30 посто више од предвиђеног плана продаје, а већ у децембру смо продали и више од 200 посто од плана продаје за тај месец. Тако смо у новембру, када је покренут модернизован ваљачки стан, остварили одличну производњу. У децембру смо имали 4.300 тона хладно ваљаног програма и 1.500 тона топло ваљаних трака за купца „Импол“, што је, такође, изузетна производња. Ево, и у јануару, продаје су боље него што смо планом предвидели. Заправо, прва три месеца ове године, закључно са мартом, попуњени су са продајама, тако да у првом кварталу ове године имамо сигурно обезбеђен пласман па је сада све у нашим рукама. Надам се, јер већ имамо назнаке, да ћемо имати могућности за добру производњу и добре продаје за целу прву половину године.
Може ли се веровати овим сигналима?
-У принципу, ми смо присутни на целом европском и делом на светском тржишту. Имамо производни програм који је на кризе најосетљивији и увек први у Србији осетимо кад криза почиње, али и позитивна кретања, тако да, ако су садашње наше продаје неки знак да свет полако излази из кризе или да се определио да ради и са короном, онда, је ово показатељ, да ће бити боље.
Поменули сте и велике инвестиције које су завршене прошле године, пре свега мислим на реконструкцију ваљачког стана. Када се завршава период пробног рада?
-До почетка новембра прошле године, завршили смо велике инвестиционе захвате. Модернизовали смо фрез машину и тестеру и пустили у редован рад. У року је урађена реконструкција ливне батерије Л-4 и чиме је употпуњена логистичка подршка ваљачком стану В2 који је специфичан. Његову модернизацију радимо неколико година и у то смо уложили велики новац. До сада су, како је и планирано, завршени сви огромни послови монтаже. У току је пробна производња, инжењери СМС-а су ту и надам се да ћемо крајем фебруара кренути у редовну производњу. Према томе, ваљачки стан ради и даје производњу, али ћемо тек за који месец добити све оно што смо планирали његовом модернизацијом која, додуше, дуго траје и много је тежа него да смо купили нови, али нови би коштао преко 100 милиона евра и био би прескуп за фабрику.
-Да. Истина је да радимо у капацитету као и раније који је око 50.000 тона, али оно што је већ видљиво и што већ сад имамо, јесу квалитетније топло ваљане траке, квалитетније површине, контролисан профил, имамо бољу комуникацију са машинама. Све то ће подићи ниво квалитета целог нашег производног програма, али и капацитет у хладно ваљаном програму што ће бити нарочито видљиво крајем фебруара када завршимо преостала фина подешавања на модернизованом ваљачком стану. За нас је важно да ћемо имати знатно квалитетније, тање, мање траке од пет, шест па и седам тона које могу да подрже наши хладно ваљачки станови. Моћи ћемо да правимо и топло ваљане траке од 12 тона, али за продају, јер да бисмо их ми користили морамо да припремимо хладну ваљаоницу, што и планирамо у наредном периоду, да може да прихвати ове траке. Тек тада ће бити видљиви прави ефекти свих ових улагања.
Имајући у виду све околности и услове у којем се привреда нашла и у којима је радила и још увек ради, како је све то утицало на кадровску политику у предузећу? Шта запослени могу очекивати у овој години?
-На почетку пандемије и целе кризе, када се мало знало шта се дешава и шта ће се све десити, кадровска политика ове фабрике, али и компаније „Импол“ која је наш већински власник, била је да сачувамо раднике по сваку цену. Веровали смо да ће доћи тренутак када ће све поново кренути и зато смо се довијали на разне начине. Запослене нисмо слали на плаћено одсуство, није било отказа и то се показало као добра политика. Нисмо смањивали, али нисмо ни повећавали зараде које су знатно изнад републичког просека. Додуше, током неколико месеци када је била лоша производња нисмо исплаћивали награде, односно, варијабилни део који исплаћујемо месечно на основу резултата пословања и остварене производње. Крајем године смо примили и преко 20 нових радника у циљу занављања кадра. Донета је и одлука о повећању цене рада за пет процената од 1. јануара ове године. Лично мислим да ће ова, бити добра пословна година, да ће све бити у нашим рукама и ако будемо добро радили, имаћемо и добре плате, добар профит па ћемо моћи да наставимо и инвестирање, самим тим развој и раст. Надам се да ћемо ове године остваривати планове производње па ће бити исплаћиване и месечне стимулације.
Колико је запослених у „Импол Севалу“?
-Закључно са 31. децембром прошле године, имамо 640 стално запослених. Још 11 радника је на стручном оспособљавању и осам који су примљени по програму „Моја прва плата“. Они који су ангажовани по Програму „Моја прва плата“ од нас имају новчану накнаду исту онолику колико им даје и држава, а према онима који су на стручном оспособљавању односимо се као да су наши приправници и њихове плате су 80 одсто од зараде плус топли оброк. Све које примимо преко програма, тежимо и да задржимо, уствари, припремамо их да раде за нас. Није нам циљ да оду из фабрике када се програм заврши. Имамо и ученике на пракси који се школују по програму дуалног образовања.
Како ће се одвијати производња у овој години са становишта заштите од ширења вируса корона међу запосленима? До сада сте се као компанија, чини ми се, успешно борили са овом заразном болешћу?
-Што се тиче борбе против пандемије, ми ћемо у овој години наставити да се придржавамо свих мера заштите које држава донесе. Тако смо чинили од почетка проглашења епидемије, а многе мере заштите смо доносили и сами. Показало се да је све то дало резултате, тако да наша производња, као и завршетак инвестиционих пројеката никада нису били угрожени због короне. Нисмо имали трансмисију болести унутар колектива.
-Искористили смо поједине мере подршке из првог пакета помоћи јер нисмо могли да проценимо како ће се све кретати и шта ће се дешавати, па смо одложили плаћање пореза и доприноса на зараде за април, мај и јун и то ћемо почети отплаћивати од фебруара, а искористили смо и могућност мораторија на кредите код банака коју је дала Нарадна банка Србије. После тога нисмо више користили ништа јер смо видели да то не морамо да радимо. Рекао бих да је свака помоћ државе у овим условима драгоцена, поготову за мала и средња предузећа, јер су поједина практично била пред гашењем. Ипак, велика предузећа имају више залиха и резерви које омогућавају да се неки одређени лош период преживи.
Кад говорите о овој години већ звучите оптимистично? Који су планови?
- Мислим да ће ова година бити много боља него претходна. Усвојили смо производно-финансијски план. Планирана је производња од 51.600 тона у хладно ваљаном програму и да урадимо још 12.000 топло ваљаних трака за продају „Импол“-у , па је укупан план производње за ову годину 63.600 тона. Уколико буде тражње, а ми ћемо имати могућности, урадићемо и 55.000 тона, али у моменту када смо правили план за ову годину, тржиште је било неизвесно и за ових 51.600 тона. Међутим, сада је све мало другачије и већ сам рекао да у овом моменту имамо услове да највероватније до краја првог полугодишта планове продаја и остваримо, а и информације о току пандемије указују да ће утицаји короне бити мањи на живот људи, а самим тим и на пословање предузећа.
-Прошла година била је заиста једна од најтежих, али смо пред крај видели светло на крају тунела у повећању тражње, могућности за већом производњом и враћању на стари начин пословања. Ако се настави овако биће добро. Заправо, захваљујући добром пословању ми смо годинама уназад били кућа која је пуна па смо и издржали протеклу годину. Без обзира на смањену продају и производњу, нисмо имали негативних утицаја на ликвидност, сачували смо односе са банкама, раднике, завршили планиране инвестиције. Све у свему није било катастрофално, али да је било лошије у односу на претходне године, било је.
Učitavanje komentara...