Оружје од папира

- У Народном музеју Ужице, у збирци Архивске грађе 1941-1945, чувају се на десетине немачких, партизанских и равногорских плаката, објава, прогласа и другог пропагандног материјала. На овој изложби презентовано је 25 плаката који до сада нису публиковани ни излагани широј јавности – каже Горан Новаковић

У Народном музеју Ужице, у петак 15. децембра, отворена је изложба „Оружје од папира, ратни плакат у Србији 1941-1944.“ из збирки Народног музеја, аутора Горана Новаковића, историчара, вишег кустоса и Немање Обрадовића, историчара кустоса. Изложба је уприличена поводом дана ослобођења Ужица у Другом светском рату, 16. децембра 1944. Године и биће отворена до 20. јануара.

Присутну публику поздравила је и на значај изложбе указала директорка ужичког Народног музеја Славица Стефановић. Према њеним речима на изложби је представљен пропагандни материјал из Другог светског рата, са акцентом на ратне плакате, летке, прогласе и објаве који су штампани од стране Недићевог пропагандног одељења, које је било под директном контролом Немачке, затим документи Комунистичке партије Југославије и Равногорског покрета. Војни ратни плакати су важан документарни материјал и историјски извор који пружа драгоцене увиде у пропаганду, уметност и друштвене ставове током ратних времена. Изложбу је отворила наставница историје Ана Васиљевић.

- Од најстаријих времена пропагандна делатност била је саставни део вођења рата. Први светски рат указао је на потенцијал и снагу којом је располагала пропаганда, јер се показало да за победу нису били довољни економски капацитети и војна моћ државе. У Другом светском рату до изражаја је дошла употреба масовних медија попут филма, радија, новина и плаката, коришћених као посебна врста оружја. Циљ је био да се утиче на људско мишљење и да се становништво придобија психолошком пропагандом за ратне циљеве. Плакати су били осмишљени тако да је акценат стављен на цртеж или фотографију, а затим и на текст који је давао смисао целој поруци. Невиђени ниво финансијских улагања у пропагандне кампање резултирао је да папир, штампарска машина, четка, темпера и оловка буду ефикаснији од оружане борбе. У Народном музеју Ужице, у збирци Архивске грађе 1941-1945, чувају се на десетине немачких, партизанских и равногорских плаката, објава, прогласа и другог пропагандног материјала. На овој изложби презентовано је 25 плаката који до сада нису публиковани ни излагани широј јавности, каже један од аутора изложбе, Горан Новаковић, историчар виши-кустос Народног музеја Ужице.

- Формирањем владе генерала Милана Недића, 29. августа 1941. године, успостављено је Одељење за пропаганду, које је било под директном контролом немачких власти. Оно је спроводило пропагандне активности преко свих доступних средстава: жива реч (зборови, конференције, предавања), радио, новине, брошуре, пропагандни леци, плакати, филмови. Избор начина информисања становништва зависио је од више фактора, од степена писмености становништва, става немачких власти, облика деловања непријатељске пропаганде, карактера пропаганде. Нацистичка пропаганда у Србији током Другог светског рата имала је циљ да оправда окупацију, промовише нацистичку идеологију, подстакне сарадњу Срба са нацистичким режимом и да обесмисли сваки отпор окупационим властима. Кроз своју пропаганду Немци су највише испољавали антикомунизам, антисемитизам и непријатељство против западних савезника. Партизанска пропагандна штампа у Другом светском рату била је веома важан начин комуникације са цивилним становништвом и савезницима. Највише се тежило томе да се стекне наклоност савезника од којих се очекивала помоћ у ратном материјалу и храни. Билтенима, новинама, лецима и плакатима, партизани су ширили своју идеологију, информисали народ о ратним догађајима и позивали их на устанак против окупатора. Равногорски покрет је своје планове и политику темељио на добро организованој штампи и вешто вођеној пропаганди. Четници су примењивали све врсте пропаганде: усмену, писану, јавну, скривену, позитивну и негативну, као и радио-пропаганду, истакао је Немања Обрадовић, историчар кустос Народног музеја Ужице.