Пише: проф.др Никола Бајић,Центар за органску пољопривреду (ЦОП)
Имајући у виду одлуку Министарства здравља, уредбу Владе Србије да се око језера Врутци и изворишта формирају три заштитне зоне прва, најужа зона од 271 ха, друга која обухвата 848 ха, и трећа и највећа са 11.782 ха, што је укупно 12,901 ха и како је на заштићеном простору забрањена употреба пестицида, хербицида и синтетичкиx ђубрива предлажемо да на овом простору развијемо органску пољопривреду
На овом простору у Биосци и Трипкови већ имамо органске козаре и живинаре. Заштитна, санитарна зона обухвата три села са простора Ужица, а то су: Врутци, Биоска и Кремна , а са подручја Чајетине то су Шљивовица и Трипкова. Овај програм био би мултифункционалан и вишегодишњи како би се уклопио у стратегију развоја града Ужица 2021-2028. год. Имајући у виду људске и природне ресурсе као и тржиште, туристичке дестинације Таре, Златара и Златибора ЦОП из Ужица предлаже приоритетну заштиту језера и изворишта и кроз органску пољопривреду.
Мултифункционална производња житељима мора донети бољи стандард и бољи живот, што ће утицати на повећање броја становника, рађања више деце до остајања и повратка у села штићених подручја. Са бољим животним условима на селу правац кретања становника биће град-село. Мора се обновити или изградити сеоска инфраструктура: путна мрежа, спортски терени, школе, вртићи, продавнице, амбуланте и ветеринарске станице. Кремна и Биоска постати препознатљиви сеоски центри. Пољопривреду гледамо као једну целину биљне и сточарске производнње. Сада преовлађује биљна производња са 70% ,а сточарска са 30% производње. Настојаћемо да овај однос приближимо на пола-пола. У органској производњи значајну улогу има избор сората и раса и предлажемо аутохтоне. Биљна производња се усаглашава са правилима и поступцима органске пољопривреде уз контролу сертификационе куће. Биће заступљене и настављене традиционалне области из воћарства, ратарства, повртарства и лековитог биља. Водеће место у воћарству остаје јагодасто воће: јагода, малина, боровница, купина, рибизла, аронија...
Посебну пажњу посвећујемо нашој националној биљци шљиви. Формираћемо и ракијске сорте (црвена ранка) као и чачанске сорте комбинованих способности, а има их осамнаест. Институт за воћарство у Чачку, као еминентну научну кућу морамо укључити у програм и развој заштићеног простора. Прерадом шљиве добили бисмо нашу чувену ракију шљивовицу, а суве шљиве са и без коштице, али и суве шљиве са орасима, пекмез, слатко, џемови, а и традиционални колачићи на листу од купуса. Постоје одличне аутохтоне сорте јабука за органску производњу као и нове сорте за ову намену. Суве јабуке, чипс,јабуково сирће. Све домаћа радиност - мини дестилерије, сушаре... Ратарство и повртарство би ишло на ниже надморске висине поред река и потока и плоднијим земљиштима. Вратили би у живот две биљке које живот значе а то је хељда и спелта. Ако једемо производе од ових биљака добијамо комплетан оброк и само попијемо воду и то је комплетан оброк. Хељда, поред нутритивне и лековите вредностри је и паша за пчеле где се може сакупити и до 400кг меда по 1ха. Затим ова биљна врста има кратку вегетацију (100 дана) што је значајно кад је реч о климатским променама. Спелта-крупник-прапшеница је пре свега озима биљна врста и расте у периоду када има падавина. Ту је и наш чувени кукуруз осмак који улази у програм заштитног простора. Новијег датума имамо и осмак зубан ,,колумбић“ који је такође велике нутритивне вредности и даје солидне приносе.
Са белим кукурузом треба здруживати и ситни бели пасуљ, јер он (пасуљ) у полусенци кукуруза одлично се развија, а пузаве сорте имају и ослонац-стабло кукуруза. Пасуљ у друштву са кукурузом даје зрно са нежном семењачом тако да се овај лако и брзо кува и раскувава. Обновимо воденице поточаре саградимо и нове са додатним садржајем – угоститељство са доомаћим специјалитетима. Традиционално гајен на овим просторима је кромпир. Центар за кромпир из Гуче поново је освежио и вратио стару-нову сорту драгачевски месечар у производњу.Од поврћа с обзиром на њихову нутритивну и лековиту вредност, долазе у обзир сви лукови, на прво место стављамо бели и црни (црвени) лук. Зашто не би могла свака кућа да произведе бар 100кг. белог лука и 200-300кг црног лука? Затим, шаргарепа за коју постоје и земљишни и климатски услови и купус – српски мелез. Лековито биље је све траженије и на домаћем и на страном тржишту. Прва варијанта је сакупљање самониклог лековитог биља кога има у изобиљу на штићеном простору, а друго је гајење, посебно чувене линцуре која одлично успева на Тари. У овај програм обавезно укључити Институт за проучавање лековитог биља ,,Јосиф Панчић“ из Београда. Шума има око 65% и њима газдују ,,Србијашуме“. Чуваћемо и неговати наше шуме и пошумљавати нове површине, а посебно површине са медоносним биљним врстама које стижу у току целе вегетације и дају пашу за пчеле. Органско пчеларство нам је један од приоритета. Када је у питању органска производња посебно значај имају биљке из фамилије легуминоза-лептирњача које су погодне за исхрану стоке и имају особину да за корен везују ваздушни азот - биолошки азот и до 400кг/ха. ове биљке (луцерка, црвена детелина, и др.) имају дубок коренов систем и узимају воду из дубљих слојева земљишта што је посебно важно у време сувих и сушних година које су све чешће. Сточарство као друга велика област у пољопривреди требало би да је заступљена бар са 50% у пољопривредној производњи. Сада је учешће сточарства само 30 процената.
Поред производње меса, млека, коже, вуне, јаја и др. домаће животиње дају и нуспроизвод стајњак – органско ђубриво без кога практично нема органске производње, а и доброг земљишта. Нема ни правог наводњавања земљишта ако нема органских материја у земљишту просто речено стајњак, органске материје, хумус упијају и чувају воду као сунђер. Имајући у виду начин коришћења земљишта, да преовлађују ливаде и пашњаци прелажемо аутохтоне – старинске расе. Код оваца то су сјеничка праменка, погодна за пашњачки начин гајења за производњу квалитетног меса и вуне. Најекономичнији начин производње сточне хране је преко пашњака и ливада. У новије време све се више користи вуна-природна влакна за одевне предмете, као текстилна влакна од конопље, лани и памука. Посебно се користе одевни предмети од влакана лековитих биљака која штите од зиме а и лече наш организам.
Органске козе су већ заступљене у овом подручју посебно у Биосци. Гаји се позната млечна коза алпина која даје у просеку 3 литра млека, два јарета годишње и 0,5 тоне стајњака. Коза даје од 15-20 пута више млека од сопствене тежине. Наши произвођачи, у домаћим условима, праве одличан бели сир чија цена се креће око 1000 дин/кг а сурутка је достигла цену од 100дин/л. Све је више домаћинстава која држе 2-3 козе за сопствене потребе, јер знају да је козје млеко и храна и лек. Козје млеко по својим вредностима најближе је мајчином млеку. Од свиња форсираћемо старе аутохтоне расе мангулицу и моравку (расе из доба књаза Милоша) које траже доста простора, пре свега шумског са изворима и потоцима воде. Те услове испуњава штићени простор. Најновија истраживања показала су да је маст од ових раса свиња нутритивно вреднија од биљних уља. Мислимо да је моравка погоднија за ово подручје јер је плоднија (праси више прасића) и има више меса за 10% од мангулице. Истичемо да држава даје велике субвенције за ситно сточарство, а нарочито за аутохтоне расе које су у нашем програму. Органско живинарство је заживело у штићеном подручју пре свега у Биосци где има више газдинстава која гаје органског голошијана ( аутохтона раса) и имају 400дин. субвенције од државе. Органска јаја достижу цену од 25-27 дин/ком. Посебан акценат програм даје развоју органског пчеларства. Наш мед је цењен у свету тим пре ако је органски. На заштићеном простору (13000 ха ) су идеални услови за гајење пчела уз подизање једног расадника за медоносне биљке у сарадњи са Шумарским факултетом. Отворили бисмо школу за епитерапију. Гајили би глисте за производњу хумуса који би користили у цвећарству и повртарству. Пракса је показала да коке које дневно поједу 3-4 глисте (богате беланчевинама) свакодневно носе јаја, 365 дана у години 365 јаја. У свакој пољопривредној производњи најзначајнији ресурс је земљиште, земљиште је алфа и омега органске производње зато га морамо чувати одржавати његову плодност као и живи свет у њему. Земљиште је живи систем са минералним и органским материјалима са пуно пора испуњеним водом и ваздухом. Сви ови делови земљишта треба да су функционално повезани како би ова средина била идеално место за развој биљака. ,, Земљиште нисмо наследили од наших предака, већ позајмили од наше деце“. Индијанска изрека. ,, Здраво земљиште здрава биљка, здрава животиња, здрав човек“. Биљка је чудо природе, она је та која преко листа и хлорофила ствара органску материју од сунчеве енергије, воде, угљендиоксид и минералних материја. Морамо чувати биљке, животиње њихову бројност-биодиверзитет. Човек је оно што мисли, једе, пије и удише: увек мислимо позитивно,једимо органску храну,пијмо чисту воду и удишимо свеж ваздух, живимо дуже, срећно весело. Органска пољопривреда је пут за здравље извора са кога пијемо воду.
Козарство
Органске козе су већ заступљене у овом подручју посебно у Биосци. Гаји се позната млечна коза алпина која даје у просеку 3 литра млека, два јарета годишње и 0,5 тоне стајњака. Коза даје од 15-20 пута више млека од сопствене тежине.
Поточаре
Права вредност брашна и од хељде и спелте је кад се самеље на воденици поточари. Само спором мељавом на камен чувају се све вредности зрна. Тако смо сјединили енергију сунца, камена и воде, добили брашно изузетне нутритивне и животне енергије.
Пет села
Заштитна, санитарна зона језера обухвата три села са простора Ужица, а то су: Врутци, Биоска и Кремна , а са подручја Чајетине то су Шљивовица и Трипкова.
Učitavanje komentara...