Иако јој је бављење неком уметношћу одувек била жеља, власница већ сада препознатљиве радње „Уникат ПЛУС“ у Ужицу, Тања Кендија, каже да јој је дуго времена требало да своје снове претвори у посао од кога ће живети.
После скоро две деценије рада у трговини, иначе машинац по струци, Тања се усудила да крене у неком другом правцу и посвети се стварању уникатних украсних предмета. У њеној радњи можете пронаћи мноштво декоративних предмета, рађених са највећом љубављу. Ту су: разне декорације за стан, слике, ручно рађене кутије за накит или за кухињски простор, као и многи други јединствени предмети, који могу дати топлину Вашем дому или бити идеалан поклон за драгу особу.
Шта је било прекретница у твом животу?
-Истовремени долазак другог детета на свет и отказ у тадашњој фирми, навели су ме да наставим каријеру у другачијем смеру. Тада сам осетила потребу да је време за промене. Одлучила сам да покушам да радим посао, који ће ме духовно испунити и где ћу моћи да испољим своју креативност. Људи око мене били су доста скептични по питању да ли ћу успети у томе. Међутим, моја жеља и упорност је била толика, да се уопште нисам бавила могућношћу лошег исхода.
Како су изгледали твоји почеци?
-У почетку сам се највише бавила декупаж техником, али и израдом предмета од природних материјала. Временом сам учила једну по једну технику и примењивала је на своје радове, као нпр. масе за обликовање, глине, дас масе... Почела сам да правим и осликавам кутијице за накит, мноштво употребних предмета за домаћинство, дрвене календарчиће. Ипак, оно што је најважније и на шта сам највише поносна је то што је сваки предмет јединствен. Рађен је и осликан ручно и никада не могу да направим два иста.
Како изгледа процес израде неког предмета?
-Код мене није акценат на серијској производњи. Када узмем неки предмет да израђујем, трудим се да му се посветим максимално, до самог краја. На пример, кутија за накит радим тако што прво поручим готову кутијицу од неког материја, било да је у питању дрво или глина. Затим долази процес шмирглања. Након тога, наносим разне боје и декоришем је по свом укусу. Уколико се ради декупаж техника, онда иде сенчање, па лепљење слике. Постоји и техника дас масе, која је слична глини и где можемо сами да обликујемо различите украсе на предмету, као нпр. цветиће, листове и слично, које налепимо на кутију и оставимо да се суши на ваздуху. Потребно је дан, два, да се посуда осуши и онда иде процес фарбања и сенчења.
Међутим, оно што највише волиш да радиш, јесте сликање. Како кажеш, највише те испуњава и оригиналније је од других техника?
-Иако ми је одувек било омиљено сликање, дуго времена ми је требало да одлучим да купцима понудим слике, из страха да ипак можда нисам довољно компетентна. Почела сам са неколико слика, које сам изложила у радњи. Није требало дуго да се купци заинтересују и крену са наруџбама.
Како налазиш мотиве за своје слике?
-У главном је у питању моја машта, али дешава се често и да купци сами предлажу или пошаљу неку фотографију као мотив. Највише волим да урадим слику са фотографије коју сама направим, рецимо нешто из природе као што је: језерце, брежуљак, колиба, река. Уживам и да сликам имагинарне мотиве, које сама осмислим. Купцима су јако занимљиви и афрички мотиви. Због веселих боја, често се траже слике са афричким мотивма. Лавови, црнкиње, мачке...
Кажеш да у суштини немаш одређену циљну групу. Напротив, чешће су муштерије мушкарци који купују поклоне за своје даме?
-Тако је. Више долазе мушкарци, који желе на оригиналан начин да обрадују своје даме. Долазе и деца, која купују поклоне мамама и бакама за празнике. Такође, честе муштерије су и старији људи, који без обзира на попуст купују ако им се нешто допада. Ја ценим и волим искључиво оригиналност, и трудим се да све у мојој радњи буде тако. На жалост, данас је такво време, да је потрошачко друштво наметнуло неке своје трендове и да су људи постали робови моде. Свако од нас треба да схвати да није све ново најбоље, већ да му ми дајемо вредност. Ипак, верујем да ће праве вредности опстати, јер увек има и оних који желе да буду другачији.
Тања каже да свака роба има свог купца, па се тако њени предмети не продају само у Ужицу, већ и шире по Србији, али и у иностранству. Њена оригнална идеја је да све муштерије које пазаре на црвено слово, као и сви стални купци и труднице имају попуст од 20 одсто на све производе.
Učitavanje komentara...