Поводом 43. годишњице смрти црвене руже на Титов споменик код Народног музеја положили су представници ужичког СУБНОР-а, Удружења бораца Севојно, СПС-а, Удружења ветерана ратова деведесетих Златиборског округа, Самосталног синдиката за више општина Округа, ДВД Ужице, Удружења акцијаша Ужице и Удружења пензионера.
- Тито је оставио неизбрисив траг у граду који је с поносом носио његово име и који је изграђен у његово време – рекао је секретар СУБНОР-а Војин Мрђа и изразио жаљење што се на комеморацију надовезао трагичан дан у Београду који је завио у црно целу земљу. На комеморацији је минутом ћутања одата пошта свим настрадалима у београдској школи на Врачару и упућене речи саучешћа породицама. Он је говорио о уласку на овдашње просторе негативних ствари махом са Запада укључујући наркоманију и промени система у коме родитељи постаји робови радног места.
- Мајке уместо радног времена од 7 до два и како би имале више времена да се посвете деци сада раде до пет поподне, боре се и раде на два места да би им обезбедиле пристојно детињство. Школски систем је занемарен, а углед просветних радника срозан. Јуче сам чуо да просветни радник у Јапану има дипломатски имунитет и плату као министар, јер Јапанци знају колика је његова вредност за друштво - навео је Мрђа. Он је у свом обраћању изразио захвалност Народном музеју што чува успомену на Тита и што је споменик у смутном времену када је уклоњен са Трга партизана Музеј сачувао и заштитио. Мрђа је изразио очекивање да ће доћи време да Титов споменик који је склоњен са Трга 1991. године бити враћен на место на коме је предвиђен да буде. Монументална скулптура рад је Франа Кршинића на ужички Трг партизана постављена је 1961. године, а одлука суда сходно петицији ужичког СУБНОР-а о враћању није испоштована. Титова епоха била је епоха солидарности слажу се данашњи учесници комемеморације.
Петрашин Друловић, радник Ваљаонице бакра и некадашњи председник Самосталног синдиката каже да је живот у сиромаштву после НОБ-а био много тежак и и да се много радило на описмењавању народа.
- Солидарност и жеља за лепшом будућношћу испољила се кроз енергију и сви смо живели за лепше сутра. Кренуло са радним акцијама и хрлило у фабрике у којима је радник имао достојанство. Данас живимо у турбулентном времену у коме је материјално победило духовно и мера вредности јесте ко колико има пара, а то полако и деца прихватају – каже Друловић и додаје да су старлете и криминалци постали узори, док један од њих чак гостује на телевизији и одговара на питања гледалаца што је страшно.
Живорад Марјановић некада је руководио фабриком која је увек била српски гигант и која је градила Ужице – Ваљаоницом алуминијума.
У Титово време народ се волео и дружио. Данас се све претворило у новац и неке ријалити програме и то је резултирало овим немилим догађајима у Београду на Врачару. Зашто је новац постао мерило вредности човека? О томе некада директор који је склапао вишемилионске девизне аранжмане каже да узроке треба тражити у приватном капиталу који је само борба за тај капитал. Имао је прилику да 1985. године у Њујорку види и велики број људи који лежи на бетону на станици, док је брига код нас о раднику кроз стамбено збрињавање, плате, регресе и друге принадлежности била изражена као и солидарност која је по Марјановићу била не на "високом него на врхунском нивоу".
Милојко Варничић ради у "Коруну" и дошао је да ода почаст некадашњем председнику Југославије и команданту јер је био војник у његово време. Добро памти Титово време пореди са овдашњим.
Učitavanje komentara...