Поводом 80. годишњице смрти краљевог сликара Михаила Миловановића служен је парастос и положени венци на спомен-бисту у парку испред Градског културног центра.
Одавање почасти првом академском сликару из ужичког краја, рођеног у Гостиници, патриоти и родољубу, учеснику два Балканска и Првог светског рата протекло је у организацији Удружења потомака ратника "Мајор Коста Тодоровић" из Ужица.
На почетку обраћања председница Удружења Миљка Пилчевић цитирала је део из предговора књиге "Академски сликар Михаило Миловановић 1879-1941" који је написао академик Љубомир Симовић у коме се говори о трагичном одласку два ужичка сликара.
- Ужице је модерном српском сликарству дало два значајна имена: Михаила Миловановића и Бранка Поповића. Миловановић је рођен у Гостиници, 1879., а три године касније 1882. у Ужицу је рођен Бранко Поповић као што су се ублизу родили, тако су ублизу и умрли. Миловановић 1941. а Поповић 1944. године. Миловановић је стрељан у ноћи 28. новембра, у једном од оних масовних стрељања која су партизани обављали у Крчагову, негде изнад болнице, а три године касније 1944. одмах после ослобођења Београда, партизани су ухапсили и стрељали и Бранка Поповића - пише академик Симовић.
Пилчевић је подсетила на животни и уметнички пут Михаила Миловановића, представника Минхенске школе и једног од најистакнутијих ратних сликара Врховне команде српске војске. Она је подсетила да је име Михаила Миловановића чији опус чини преко 150 сачуваних слика од којих се највећи део чува у легату Народног музеја, после Другог светског рата намерно заборављено, гурнуто у заборав и омаловажено од својих земљака.
- И данас после 80 година, што је сулудо и неопростиво, има појединаца веома ретких који за Михаила тврде да је био "сарадник окупатора", јер је наводно "често ишао у немачку команду" у Ужицу. Није Михаило могао ићи да интервенише та поједине ухапшене људе код ужичких обућара или бербера, већ код немачког команданта пуковника Штокхаузена. А ишао је само три пута. Први пут да интервенише да се из немачког затвора пусте ухапшени чланови партије Љубо Мијатовић и Спасоје Божић чији су очеви преклињали сликара да им спасе синове, јер одлично говори немачки језик. Други пут после немачке одмазде на Буковима када је ухапђено 20 сељака из Лужничке долине које је успео да спаси стрељања и трећи пут када је спасио стрељања комунисту Бранислава Пишчевића, сина пријатеља Јована Пишчевића, шефа Пореске управе у Ужицу - навела је Пилчевић уз податак да је ове недужне сељаке и људе Миловановић спасао не као сарадник окупатора већ што је познавао оца немачког команданта Штокхаузена са којим је студирао на ликовној академији у Минхену.
У току 2007. године Окружни суд у Ужицу исправио је историјску неправду и рехабилитовао сликара Михаила Миловановића који је убијен из идеолошких разлога.
На годишњицу сликареве смрти парастос су служили свештеници Цркве Светог Ђорђа, а венац су поред Удружења потомака ратника "Мајор Коста Тодоровић" положили и представници Удружења из Севојна.
На Лучиндан 31. октобра 2001. године Скупштина општина Ужице подигла спомен бисту, а у Градској галерији отворена ретроспективна изложба после деценија неправде и заборава краљевог сликара.
Učitavanje komentara...