У изменама Правилника о обрасцима пасоша, објављеним у Службеном гласнику 24. априла, уведене су измене које се односе на изглед српског пасоша. Промењена је боја корица, прилагођен грб, а свака од 32 странице путне исправе имаће другачији дизајн.
Путна исправа је правоугаоног облика, величине 88x125 милиметара, у виду књижице која се састоји од корица, поликарбонатног листа и 32 стране књижног блока. Новина је и да свака страна пасоша садржи посебан мотив обрађен специјалним сигурносним софтверима. На корицама ће бити исписано „Република Србија” и „Пасош” на српском и енглеском језику, док ће и на француском бити исписано на поликарбонатном листу.
Како наводи хералдичар Љубодраг Грујић, аутор графичког решења грба и заставе Србије, нови изглед пасоша шаље поруку о независној и озбиљној држави и представља покушај успостављања метафизичког континуитета са српском прошлошћу, нарочито са наслеђем Немањића. Према његовим речима, изглед путне исправе, поред функционалности, представља цивилизацијску тековину која носи дубље значење од самог физичког документа и усклађен је са државним симболима на чијој се стандардизацији радило годинама.
Говорећи о развоју хералдичких симбола Србије, Грујић је истакао да грб представља државу, односно територију, а не народ, као и да је ново решење настало као спој домаће традиције, византијског утицаја, уз елементе немачке и млетачке хералдике.
Он је објаснио и симболику круне на грбу Републике Србије, наводећи да она не представља монархистичко значење, већ симбол независности и државности.
Када је реч о промени боје пасоша у „бургунди” (тамно црвену), Грујић наводи да та нијанса симболизује већу тежину и достојанство.
Према његовим речима, нови дизајн пасоша представља поруку континуитета са српском прошлошћу и наслеђем Немањића, уз поруку да „права историја Србије тек почиње”.
Učitavanje komentara...