Нова књига Будимке Тошић

Ужичка Народна библиотека је у сарадњи са криворечком библиотеком „Вања“, 28. априла организовала књижевно-музичко вече и промоцију нове збирке поезије „Кућа у гају“ ауторке Будимке Тошић (1962) чији је издавач Библиотека „Вања“ у Кривој Реци. У програму су, осим ауторке учествовали ученици Медицинске школе (чланови рецитаторске и драмске секције), књижевник и музичар Драган Поповић и Илија Марковић, дует „Дрински лађари“ и етно музичка група „Ђурђевак“

Будимка Тошић је до сада објавила две збирке поезије, „У колевци меких трава“ (2006) и „Сунце на прозору“ (2013). У њеним песмама, што потврђује и њена трећа књига поезије „Кућа у гају“, нема мистике и филозофије, већ доминирају златиборски мотиви и призори из свакодневног живота.

Део песама у новој књизи, Будимка Тошић је посветила и тринаестогодишњој девојчици Вањи Златић из Криве Реке по којој и Библиотека носи име, а која је настрадала пре неколико деценија несрећним случајем, непажњом једног пијаног возача.

-Пошто је Вања била одличан ђак, волела је да чита, учествовала је на бројним такмичењима, њена породица је одлучила да у њену част оснује библиотеку која ће бити на услузи свим мештанима који воле да читају. Библиотека је нарочито добро дошла основној школи у Кривој Реци која ради као издвојено одељење ОШ „Миливоје Боровић“ у Мачкату – рекла је Будимка Тошић и навела да ће сав приход од продаје збирке поезије „Кућа у гају“ (цена је 300 динара) ићи у фонд Библиотеке „Вања“ и служиће за набавку нових књига којима ће бити награђивани најбољи ученици.

Будимка је рођена у чајетинском селу Шљивовица где је завршила основну школу, а гимназију и студије Педагошке академије у Ужицу. Васпитачку каријеру започела је радећи са предшколцима у ОШ „Љубиша Максић“ у Биосци, потом у ОШ „Богосав Јанковић“ у Кремнима, а затим прелази у Дечији вртић „Невен“ у Ужицу. Радећи са децом поново је проживела дане свог детињства када је знала сваки планински путељак, поток и извор у свом селу и када је распознавала цвркут птица и мирис трава, што је постало неисцрпан извор њене песничке инспирације. Међутим, оно што је прати од рођења и спутава њене амбиције, јесте оштећен вид. Упркос настојању и вишеструким хируршким интервенцијама најпознатијих светских офтамолога, вид јој је све више слабио, тако да 2003. одлази у пензију. Чланица је Савеза слепих и слабовидих Србије, познаје Брајеву азбуку којом се повремено служи. Чита часописе у звучној техници којима шаље и своје писане прилоге, а постаје и чланица редакције београдског часописа „Мозаик“. Будимка је позната и по својим здравицама које је говорила на многим сајмовима ракије, писала је и песме у десетерцу у којима је опевала свој родослов и судбине појединих породица и читавих фамилија користећи историјске податке. Чланица је Књижевног клуба „Рујно“. Главни ослонац у Будимкином животу је њен супруг Жарко који ће јој постати, како сама каже, њена „звезда водиља кроз мрачне лавиринте живота“. Мајка је две кћерке, али и бака четворо унучади.