- Циљ је да изложбу види што већи број људи, а највише деце, млађе популације и да науче што више о славном научнику, да виде шта је то он учинио за цивилизацију - рекла је Ивона Јевтић У оквиру обележавања Међународног дана музеја, у Народном музеју Ужице, у четвртак, 18. маја, отворена је изложба Музеја Николе Тесле у Београду под називом „Никола Тесла у свом и нашем времену“ аутора Бранимира Јовановића, Милице Кеслер, Иване Зорић и Иване Недељковић. Изложба ће трајати до 16. јуна.
Визуали приказани на панелима представљају причу о животу и делу Николе Тесле (1856-1943) једног од највећих научника, са посебним освртом на његово порекло и породицу. Његово дело које се може поделити на три сегмента, индукциони мотори и полифазни систем, струје високе фреквенције, машинство, прате радни модели који приказују неке од Теслиних најважнијих проналазака као што су индукциони мотор са ротором у облику диска, „Колумбово јаје“, Теслин трансформатор и Теслина пумпа. Поставку допуњују и макете неких од најважнијих Теслиних пројеката као што су хидроцентрала на Нијагариним водопадима, лабораторија у Колорадо Спрингсу, чувени торањ на Лонг Ајленду, макета авиона са вертикалним полетањем и слетањем који се појављују тек шездесетих година, а то је, према речима кустоса Музеја Николе Тесле, Владимира Перића, био последњи Теслин патент, затим реплика брода на даљинско управљање, као и реплика „Плавог портрета“, јединог портрета Николе Тесле. Посетиоци могу да погледају и ауторски филм о животу чувеног научника, као и 3Д анимацију Теслиног центра за бежични пренос на Лонг Ајленду, која је рађена у сарадњи са Електронским факултетом у Нишу.
Славица Стефановић, директорка Народног музеја Ужице, на почетку обраћања је у име манифестације Музеји за десет – Музеји Србије као и у име ужичког Народног музеја изразила најдубље саучешће и тугу због трагичних догађаја, два масовна убиства у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду и два села код Младеновца и Смедерева који су се догодили у Србији у првој седмици маја. Због тога су многи програми у оквиру мајских музејских манифестација отказани или одложени. Међутим, према речима Славице Стефановић, култура може много помоћи у овим тешким данима да се поврати осећај сигурности и слободе.
- Ова изложба резултат је сарадње Музеја Николе Тесле и ужичког Народног музеја, а посвећена је једном од најзначајнијих српских и светских научника који је ишао испред свог времена, визионару кога су звали и човеком који је измислио 20. век, који је сва своја открића даровао човечанству – рекла је Стефановић и истакла да је за музеологе значајно и то што је увиђајући универзални значај Николе Тесле и његовог стваралаштва, Унеско 2003. године Теслину архиву, као део покретног документарног наслеђа човечанства, уврстио у Регистар „Памћење света“, што представља највиши облик заштите неког културног добра.
Ивона Јевтић, директорка Музеја Никола Тесла који чува заоставштину славног научника о његовом животу и проналасцима, између осталог је рекла да је ово мања поставка која је прилагођена условима ужичког Музеја.
- Сви сте већ чули за име славног, највећег научника свих времена, а српског порекла, што ми са великим поносом истичемо свуда по свету. Музеј Николе Тесле је једини музеј у свету који чува његову личну заоставштину, а он је и меморијални музеј јер се у њему налазе посмртни остаци Николе Тесле – истакла је Ивона Јевтић и навела да Музеј Николе Тесле сем стандардног рада, организује путујуће изложбе по свету које је до сада видело неколико милиона људи, а од недавно их организује и по Србији. После Новог Сада, Пријепоља и Прибоја, изложба је сада и у Ужицу.
- Циљ свега је да изложбу види што већи број људи, а највише деце, млађе популације и да науче што више о славном научнику, да виде шта је то он учинио за цивилизацију. Сем што је био научник и што нас је задужио својим проналасцима, био је, пре свега, добар човек. Читав свој свет посветио је истраживању, имао је јасну визију да преданим, искључивим радом, посвећеношћу, долазимо до великих резултата и то је једна лепа поука за све нас да будемо и добре комшије и пристојни људи, да једни другима помажемо. Надам се да ће ова изложба бити темељ за будућу сарадњу са ужичким Народним музејом – рекла је Ивона Јевтић.
Изложбу је отворила градоначелница Ужица, др Јелена Раковић Радивојевић, рекавши да би требало чешће подсећати јавност и изражавати захвалност за све што је Никола Тесла даривао човечанству.
- Ужице има посебну везу са великим научником преко хидроцентрале „Под градом“ која је пре 123 године, на Илиндан, осветлила наш град и сврстала га у ред малобројних градова у то време који су започели процес електрификације чиме је постављен камен темељац његовог будућег развоја и просперитета. Тако се догодило да у Србији, у Ужицу, на реци Ђетињи, само четири године после изградње знамените хидроелектране на Нијагари, буде саграђена прва српска хидроелектрана по Теслиним принципима – рекла је др Јелена Раковић Радивојевић позивајући Ужичане, посебно младе, да искористе прилику и посете изузетно значајну изложбу и тако се упознају са ликом и делом великог научника, Николе Тесле, „генија науке, песника електротехнике, уметника колосалне интуиције“.
О изложеним експонатима окупљеној публици говорио је кустос Музеја Николе Тесле Владимир Перић. Према његовим речима Никола Тесла је имао преко 300 патената, а на изложби је приказано само неколико најважнијих.
Музеј Николе Тесле у Београду отворен је за јавност 20. октобра 1955. године и био је први технички музеј у Југославији. Овом приликом представљена је стална поставка на којој су посетиоци могли посматрати верно израђене моделе по Теслиним нацртима. Почетном годином музеолошке делатности Музеја Николе Тесле сматра се 1957, јер је тек тада, урном која је донета у музеј, била употпуњена стална поставка. Иначе, после смрти Николе Тесле, старање о његовој имовини је према судској одлуци америчких власти из јануара 1943. године, припало Сави Косановићу, сину Теслине најмлађе сестре Марице. Сава Косановић српски политичар, публициста и дипломата у то време био је члан Владе Краљевине Југославије у избеглиштву и боравио је у Њујорку. Његовим залагањем 1951. године коначно су сви лични предмети и списи Николе Тесле пренети у Београд.
[галлерy сизе="ларге" тд_селецт_галлерy_слиде="слиде" цолумнс="6" идс="79184,79185,79183,79181,79179,79178"]
Učitavanje komentara...