„Није лако кад си млад“

Да би се ментално здравље очувало и учврстило пре преласка у одрасло доба, најважније је разговарати о проблемима и информисати се о путевима за њихово решавање, па је и примарни циљ трибине под слоганом „Није лако кад си млад“ био оснаживање младих да разговарају о менталном здрављу.

У години када је Ужице национална престоница културе, Народна библиотека Ужице са Удружењем „Колектив Ужице” реализује пројекат „Књига главу чува”. Осим формирања ужичке мреже малих бесплатних библиотека, пројекат обухвата и програме који се реализују на отвореном у циљу промовисања читања, подизања свести о важности очувања животне средине и бриге о личном здрављу – нарочито младих, који су будућност овог града. Један од њих одржан је у уторак, 28. маја, на платоу испред ужичке Библиотеке. Једночасовна трибина о менталном здрављу младих окупила је око седамдесет средњошколаца, али и одрасле суграђане заинтересоване за тему.

Адолесценција је период најбржег развоја и суочавања са разним тешкоћама, отуда се и наметнуо слоган трибине: НИЈЕ ЛАКО КАД СИ МЛАД. Да би се ментално здравље очувало и учврстило пре преласка у одрасло доба, најважније је разговарати о проблемима и информисати се о путевима за њихово решавање, па је и примарни циљ овог догађаја био оснаживање младих да разговарају о менталном здрављу. Из тог разлога су учесници трибине пажљиво одабрани.

Лука Секулић, представник Канцеларије за младе, говорио је о најчешћим проблемима младих Ужичана и указао на важност дељења проблема са родитељима и психологом у циљу решавања проблема, наводивши и лични пример. Истакао је активности Канцеларије на информисању младих о превенцији менталног здравља.

Докторка Звездана Стевановић, специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије, средњешколцима је приближила стање које се јавља у веома осетљивом добу (15–17 година) када особа више није дете, али ни одрасла. Наводи да се у пракси најчешће сусреће са младима који имају поремећаје понашања и исхране, или проживљавају адолесцентну кризу која се „некад лечи месецима, некад годинама”, али из које већина излази „као здрава одрасла особаˮ. Апеловала је на младе да потраже помоћ када им је потребна и охрабре пријатеље да то учине.

Ивана Жунић, педагог у Уметничкој школи, навела је да се кључним документима који се односе на уређење система образовања и васпитања у Србији, ментално здравље младих ставља у фокус школских активности. Анализа и предлог практичне политике за заштиту менталног здравља у Граду Ужицу („Центар за унапређење менталног здравља – ЦеУМ”) показала је да изостају превентивне активности, да су ресурси који постоје недовољно искоришћени и углавном усмерени на интервентне ситуације, а програми усмерени на ментално здравље након завршетка ретко се настављају. Поручила је младима да, када је у питању било која тешкоћа на коју може наићи млад човек, школски психолог и педагог су ту да укажу „прву помоћ” разговором, дефинисањем проблема и тражењем најефикаснијих решења.

Психолошкиња, Милка Павловић, је присутнима презентовала платформу за подршку менталном здрављу младих Све је ок, као простор где могу анонимно да се обрате за помоћ.

Марко Митровић, представник УНИЦЕФ-а у Србији, присутне је упознао са једином национално признатом дигиталном платформом за анкетирање младих, истакавши да су се на овај начин њихови вршњаци широм света највише интересовали управо за тему менталног здравља. Позвани су да путем платформе У-репорт, делећи своје мишњење о проблемима и потребама, учествују у одлукама важним за локалну заједницу.

Програм трибине приредила је и водила библиотекарка Биљана Давидовски. Представила је део фонда Ужичке библиотеке из области популарне психологије за лични развој младих, упутивши их на препоруке библиотекара из ове области креиране у Кутку за младе у оквиру сајта. Поручила је да Библиотека стоји на располагању суграђанима који су у потрази за поузданим информацијама из било које области знања.