Нежност изникла из мермера

-Нежност и суптилност израде изникли из тврдоће мермера су евидентни. Уметник овековечава у мермеру „тренутак рањивости“ уједно трагајући за недограђеним које је саткано од жеља, сећања, искуства - пише Бранка Милутиновић о скулптурама Дејана Тривунца

У Градској галерији у Ужицу у четвртак, 21. априла, отворена је изложба вајара Дејана Тривунца (1967) под називом „Скулптуре и цртежи“ која ће трајати до 13. маја. Изложбу чини седам скулптура и 17 цртежа.

Све изложене скулптуре су од белог мермера које су настале у протеклих десет година, а међу њима је и једна коју је Тривунац завршио само неколико дана пред изложбу у Ужицу, под називом „Чигра“.

-Искључиво се бавим белим мермером. Једни комади потичу са планине Венчац код Аранђеловца, а други су прилепски мермер. Оваквим формама одговара белина мермера, односно, одсуство шаре. Мермери су податни, дозвољавају много тога. Ренесанса и многи историјски периоди су настали само од мермера – наводи Тривунац и истиче да би доследно савладао форму потрбно је да камен буде „послушан“ од клесања и брушења до потпуног дефинисања цртежа.

-Некада ми се учини да су те скулптуре више цртежи у камену него што су форме – наводи Тривунац.

За цртеже који су саставни део изложбе, Тривунац каже, да су настајали неколико месеци као потреба за стварање неког новог циклуса скулптура.

- Учинило ми се да ови цртежи завређују да буду опремљени и независни радови и ово је само један избор. Атмосфера из тога ми је корисна и потребна да они преко глине пређу у камену скулптуру. Иначе, моја љубав је цртеж. Када се он деси и завреди пажњу, онда то покушавам да пренесем у трећу димензију – каже Тривунац.

Бранка Милутиновић, историчарка уметности, у каталогу који прати изложбу, о радовима

Дејана Тривунца је написала: „Фрагмент савијене тканине доминантан је мотив ових скулптура. Стрпљива обрада и брушење мермера открива мермер као специфичан материјал у коме није једноставно радити. Нежност и суптилност израде изникли из тврдоће мермера су евидентни. Уметник овековечава у мермеру „тренутак рањивости“ уједно трагајући за недограђеним које је саткано од жеља, сећања, искуства. Тривунац у свом стваралачком раду трансформише мермер, прозивајући тај свет белине. У свакој скулптури почиње изнова свој уметнички ход, хватајући на тренутак зачудност која је искорак ка свеобухватности, бескрај почетка и почетак бескраја.“

Дејан Тривунац је рођен у Алексинцу. Завршио је средњу уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу, дипломирао је 1993. године на Факултету примењених уметности у Београду, одсек примењено вајарство у класи професорке Зорице Јанковић. На вишим годинама студија највише времена проводио је у радионици за скулптуру у камену чијим радом је руководио професор Аидин Путеша. Уз афинитет према цртежу, рад у тој радионици га трајно опредељује за бављење скулптуром у камену. Од 2014. године запослен је на Факултету примењених уметности као уметнички сарадник за скулптуру у камену. Излагао је на више групних и неколико самосталних изложби. Учествује на вајарским симпозијумима у земљи и иностранству. Добитник је неколико награда за цртеж и скулптуру.