Неуморни путник кроз тајна пространства

Театролог Миленко Мисаиловић (1923 – 2015) записао је да је Драгић Петровић Медош неуморни путник кроз тајна пространства од свог родног краја до свеколиких даљина и одатле до свог духа и сликарских потеза

Градска галерија Ужице приредила је изложбу коју чини око четрдесетак дела, углавном уља на платну, ужичког сликара Драгића Петровића Медоша (1934 – 2023) под називом „Сликар небеских видика“. Изложба је део редовног програма и циклуса „Они које не заборављамо“ посвећеног ауторима чији је рад и искуство препознат као веома значајан допринос развоју културе и уметности у граду и шире, а која је овог пута реализована у оквиру програма „Ужице – Престоница културе Србије 2024“. Изложба је отворена до 31. маја.

Изложба, којом се обележава 90 година од рођења и подсећа на значај, вредност и поетику Драгића Петровића Медоша, садржи мањи део његовог опуса који обухвата, према писању Милете Никитовића, преко хиљаду слика у различитим техникама, графика, цртежа и решења графичког дизајна. Изложена дела углавном су у власништву културних и других институција и установа у граду, али и бројних Медошевих колекционара. Према речима Зорана Цветића, директора Градске галерије, изложба је део раскошног талента Драгићаа Петровић Медоша који је био један од „часних верника уметности“. Са Божом Ковачевићем, Милутином Кораћем, Вјекославом Ћетковићем, Радомиром Верговићем и неколицином, обележио је значајан период ужичког ликовног стваралаштва.

- Ужичка ликовна баштина незамислива је без његових дела у форми фигуралне и слободне композиције, мртве природе, портрета, а надасве, пејзажног сликарства – рекао је Цветић и истакао:

- Мотиви Хиландара, Милешеве, Љубостиње, Ужица, Сирогојна, Златибора, Кремана, Карана на сликама Драгића Петровића Медоша привлаче нас својом непосредношћу и искреношћу сликарског израза.

Обрад Јовановић је говорио да је у Медошевом сликарству увек постојала узвишеност приче, покрета и боја. За Медошеве сцене из сеоског живота Зоран Јанчић је истицао да носе призвук поетског интимизма, док је Миленко Мисаиловић записао да је реч о неуморном путнику кроз тајна пространства од свог родног краја до свеколиких даљина и одатле до свог духа и сликарских потеза.

Драгић Петровић Медош рођен је у Карану где је, на породичном имању, провео и последње године живота. Гимназију је завршио у Ужицу, а школовање наставио у Новом Саду где је 1958. године завршио Школу за примењену уметност. Самостално је излагао више од тридесет пута, учествовао у раду бројних ликовних колонија, студијски путовао по Европи, Северној Америци и Мексику. Био је члан УЛУС-а од 1972. године и имао је статус самосталног уметника.