Нераскидиве историјске везе Сарајева и Ужица

У Историјском архиву Ужице, 28. априла је отворена изложба „Сарајево и Ужице – историја нераскидивих веза“ која је плод сарадње Архива Босне и Херцеговине и ужичког Историјског архива, „организована са великим ентузијазмом уз обострано задовољство ове две установе“, наводи се у каталогу изложбе. Аутор изложбе је Данијела Мрда, директорка Архива БиХ, а коаутори су Мерима Серхатлић – Агаревић, Сандра Билетић и Синиша Домазет

Изложба садржи 26 паноа „које садржајно попуњавају зналачки одабрани историјски извори структуирани у више тематских целина усмерених на упознавање првенствено друштвене историје или онога што је испуњавало свакодневицу житеља ова два града“, рекао је, између осталог, рецензент изложбе др Драга Мастиловић, професор, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Изложба обухвата теме привреде, просвете, здравства, саобраћаја, деловање разних удружења, миграциона кретања, а највише је докумената из периода Дринске бановине, нове административне јединице Краљевине Југославије, настале 1929. године, која је захватала њен централни део са седиштем у Сарајеву, а обухватала је делове западне Србије и источне Босне.

-Ова изложба представља не само својеврстан културни догађај и занимљиво подсећање на људе и догађаје из прошлости ових крајева, на везе два града и њихових житеља, толико међусобно повезаних у прошлости, већ је она и један значајан сегмент у изградњи наше колективне културе памћења која хронично пати од две слабости – незнања и међусобног непознавања. Зато се значај ове изложбе мора сагледавати и у контексту оживљавања историјских садржаја који упућују на дубоке историјске везе Сарајева и Ужица, али и у контексту успостављања нових духовних, културних, просветних, научних и привредних веза нашег народа са обе стране Дрине – истакао је др Драга Мастиловић.

Данијела Мрда, директорка Архива Босне и Херцеговине, рекла је да јој је изузетна част што је са својим сарадницима приредила „величанствену“ изложбу која садржи велики број докумената који су први пут пред публиком. Према њеним речима, Архив БиХ има око девет хиљада кутија докумената из периода Дринске бановине. Део ове грађе је сређен, а део је предмет истраживања архивиста Архива БиХ за који су веома заинтересовани и архивски радници, историчари и научни радници са територије бивше Југославије. Дринска бановина је обухавтала велику територију, 27.845 километара квадратних са 1.534.739 становника. Била је изразито верски мешовита што је одређивало њен специфичан положај. Најбројнији су били православци 64,7 одсто, муслимани 23,23, католици 11,05 и 1,02 процената остали.

-Кроз ову изложбу смо покушали да вам на светлост дана донесемо најважније догађаје историје Босне и Херцеговине од периода окупације 1878, затим догађаја који је уздрмао свет, а то је атентат у Сарајеву о којем се и данас воде озбиљне научне полемике и расправе који је, како кажу историчари, био повод за први светски рат. Сарајево некако носи усуд те тешке судбине нашег народа и са ове и са оне стране Дрине коју не доживљавам као границу, него само као природну имагинарну линију између народа који заиста јесу везани нераскидивим везама. Видећете како је изгледало Сарајево дан после атентата када је почела одмазда хулигана по српским радњама у центру града. Сва остала грађа припада периоду 1924-1941. са посебним акцентом на ужички округ. Имам привилегију да кажем да ћемо карту Дринске бановине са уцртаним свим основним школама оставити на поклон Историјском архиву Ужице. Из нашег Архива ова карта, њена копија, до сада никада није изношена ни приказивана– рекла је Данијела Мрда, истакавши да је заштитни знак изложбе пано – Установе Дринске бановине, на којем је дрво које симболизује „живот и снагу, дубоко укорењене везе наша два града, наше две установе, које су апсолутно пријатељске“.

Изложбу је званично отворио Драгољуб Стојадиновић, заменик градоначелнице Ужица, рекавши, између осталог, да историјска превирања никада нису прекидала миграције, привредну и културну сарадњу између Ужица и Сарајева.

-Чињенице непобитно показују да нам је историја у великој мери заједничка и да опстанак дугујемо, између осталог, узајамној подршци и разумевању наших народа. Уверен сам да ћемо кроз ову поставку која жели да нам исприча причу о истинском пријатељству наших градова, направити значајан корак у изградњи нових мостова сарадње и да ћемо се у будуће и чешће сретати наглашавајући све оно позитивно и добро што нас је нераскидиво повезало за сва ова времена – навео је Стојадиновић.

Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице поздрављајући госте, међу којима су били Слободан Амовић, заменик градоначелника Источног Сарајева, заменик директора Архива БиХ Шимун Новаковић, као и део ауторског тима изложбе, али и бројну публику, представнике културног, привредног и јавног живота Ужица, указао је на изузетну сарадњу ужичког Историјског рхива са државним Архивом БиХ, али и Архивом Републике Српске, Архивом града Сарајева као и са кантоналним архивима у Тузли, Зеници и Бихаћу. Марковић је најавио да ће изложба „Сарајево и Ужице – историја нераскидивих веза“ после Ужица бити постављена у Бихаћу на Међународном саветовању архивских радника, а затим ће је видети публика у Бајиној Башти и у Чајетини.