Немања Лазић, дугогодишњи капитен одбојкашког клуба „Ужице“, већ више од две деценије посвећен је спорту који, како сам каже, није изабрао због славе или новца, већ из чисте љубави. Његова прича је пример истрајности, лојалности и посвећености спорту, али и граду из којег потиче.
„У свет одбојке сам ушао још као дете. Моји родитељи су играли одбојку и ту љубав су пренели на мене. Иако сам прво тренирао кошарку, крајем основне школе одлучио сам да се потпуно посветим одбојци. Од тада па до данас, никада нисам напустио свој клуб ни свој град, иако сам имао много понуда, како из Србије, тако и из иностранства. Одувек сам желео да будем део клуба који ме створио и да младима у Ужицу покажем да се и овде може успети“, истиче Лазић.
Од првих тренинга до капитенске траке прошло је више од двадесет година, а тај пут, каже, није био лак.
„Никада нисам посматрао спорт кроз материјалну корист. Да би неко постао прави спортиста, није довољно само одлазити на тренинге – мораш радити на себи и ван терена, живети спортски живот, одрицати се и научити дисциплини. Пропустио сам многе прославе и дружења, али све то има смисла када видиш колико те спорт изгради као човека.“
Упркос бројним изазовима, ОК „Ужице“ последњих година остварује запажене резултате, и то готово искључиво са играчима из локалне средине.
„Наши успеси су резултат рада са нашом децом. Ове године смо у тиму имали само једног играча са стране, али генерално се ослањамо на Ужичане. Највећи проблем је што млади, када заврше средњу школу, одлазе на факултете и ретко се враћају. Ми их увек подржавамо у томе, јер је образовање на првом месту, али то ствара празнину у сениорском погону. Ипак, и поред тога, успели смо да уђемо у Прву лигу Србије и сада нам је циљ да опстанемо у такмичењу, а у наредној сезони да направимо искорак ка Суперлиги“, објашњава Лазић.
Према његовим речима, највећи изазов за младе играче данас је недостатак јаке конкуренције и мотивације.
„Лига Запад је последњих година ослабила. Нема више екипа као што су некада биле Ивањица или Пожега, па је младим играчима тешко да напредују без озбиљних утакмица. Потребно је много рада, дисциплине и вере у процес да би се стигло до резултата.“
Лазић посебно истиче значај спорта у развоју младих и његову друштвену улогу:
„Спорт није само физичка активност, већ школа живота. Млади уче како да функционишу у тиму, како да поштују ауторитет, како да препознају сопствену улогу у колективу. У време када деца превише времена проводе уз телефоне, спорт је начин да их вратимо здравим навикама, физичкој активности и социјалним вештинама. Науче да се боре, да губе и побеђују заједно, а то су лекције које им касније значе у животу.“
Као неко ко спорт живи из дана у дан, Лазић признаје да није једноставно ускладити све обавезе, али сматра да су организација и посвећеност кључ успеха.
„Радим, имам приватне обавезе, али тренинге не прескачем. Ако треба, устајем раније или радим дуже, али одбојка је увек приоритет. Потребно је добро планирати дан и не остављати ништа за сутра, јер се обавезе брзо нагомилају. Кад нешто волиш, пронађеш начин, не изговор.“
За крај, капитен ОК „Ужице“ поручује младима да у спорту не траже брзу зараду, већ дугорочну вредност:
„Ако уђеш у спорт из љубави и жеље да постанеш бољи, успех ће доћи. Одбојка ме научила упорности, дисциплини и скромности, а то су особине које вреди носити и ван терена.“
Пројекат „Будућност ужичког спорта у рукама младих“ суфинансиран је средствима Града Ужица.
Učitavanje komentara...